Šta treba da znate o cenama goriva u Srbiji i na Balkanu

2026-03-28 - 08:44

BBC/Jakov Ponjavić Na prste jedne ruke mogu da nabrojim koliko sam puta napunila rezervoar do čepa. Najčešća komunikacija sa pumpadžijom je: „Sipaj mi bolji dizel za dve hiljade“. Moram da priznam, retko kad gledam cenu goriva, jer mi ništa ne znači, auto mi je jednostavno potreban. Međutim, primetila sam da za isti novac, svaki put sve manje mogu da pređem. Često mi dođe da pitam na pumpi imamo li mi Pančevci neki popust, zbog Rafinerije nafte u našem gradu. A onda se predomislim i provučem karticu. Dok ima - i goriva i para. Usled rata u Ukrajini, Vlada Srbije je još u martu 2022. godine posegla za nedeljnim ograničavanjem cena goriva na pumpama. Novi problemi usledili su ove godine, od početka izbijanja šireg sukoba na Bliskom istoku, jer su cena nafte skočile, a svet je zabrinut zbog moguće veće energetsko-ekonomske krize. Srbija već godinama ima najskuplje gorivo među državama bivše Jugoslavije. Prema podacima Međunarodne drumske transportne unije (IRU), dizel u Srbiji godinama premašuje cene u svim zemljama regiona. Prema cenovniku od 27. marta, za litar dizela treba izdvojiti 213 dinara, što je za dinar skuplje nego prošle nedelje. Cena litra benzina je nepromenjena - 188 dinara. Od zemalja u okruženju benzin je skuplji samo u Rumuniji, a najpovoljniji je u Severnoj Makedoniji, gde je cena po litri 24 odsto niža nego u Srbiji. Za dizel je razlika još veća, pa je u proseku litar ovog goriva u Srbiji skuplji za više od 30 procenata nego kod njenog južnog suseda. Dizel je trenutno najskuplji u Rumuniji, a najpovoljniji u Severnoj Makedoniji. Cene goriva i mere u zemljama bivše Jugoslavije EPA Dok cene energenata vrtoglavo rastu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava građane da nema razloga za paniku, tvrdeći da država ima dovoljno rezervi nafte i gasa za narednih 90 dana. Na snazi je privremena zabrana izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora, do 2. aprila. Zabrana se odnosi na dizel, benzin i sirovu naftu i važi za sve vidove transporta, rekla je ranije ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Za razliku od nekih drugih zemalja iz regiona, u Srbiji za sada nisu uvedena ograničenja za kupovinu goriva na pumpama. U Srbiji je registrovano 2,57 miliona putničkih vozila, a najviše u regionu Beograda - oko 744.000, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova za 2025. Trenutna situacija sa gorivom brine i poljoprivrednike u Srbiji, koji se spremaju za prolećnu setvu. Dizel je pre nekoliko dana za njih otišao sa 179 na 181 dinar po litru, a Vučić je ranije rekao da neće dozvoliti da cena goriva za poljoprivrednike ode iznad 184 dinara. Poljoprivrednici u Srbiji i dalje imaju pravo na povraćaj akcize - u vrednosti od 57,64 dinara po litru. „Ko radi na 100 hektara zemlje, ima pravo na 100 litara po hektaru“, rekao je nedavno Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede Srbije. U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole. Bosna i Hercegovina Izveštava Slađan Tomić, BBC saradnik Od početka bliskoistočnog sukoba, cena goriva u BiH skočila je za oko 0,5 evra. Oba entiteta - Federacija BiH i Republika Srpska - ograničila su trgovačke marže na 02,5 konvertibilnih maraka po litru. Trećinu cene goriva čine nameti države. Gužvi na pumpama nema, ali je primetno da su cene različite na benzinskim stanicama u istom gradu, pa i u istom naselju. Zbog kršenja pravila o marži, inspekcija je nedavno kaznila svaku četvrtu pumpu u Republici Srpskoj, a u Kantonu Sarajevo, jednom od 10 u Federaciji BiH, svaku treću. Hrvatska Premijer Hrvatske Andrej Plenković objavio je 23. marta nove mere, među njima zadržavanje cena struje i gasa koje će trajati do kraja septembra 2026. Kao razlog je naveo „veoma ozbiljnu situaciju na Bliskom istoku". EPA Gužva na pumpi u Hrvatskoj Slovenija Slovenija je postala prva država članica Evropske unije (EU) koja je uvela racionalniju potrošnju goriva kako bi se rešili poremećaji izazvani američko-izraelskim napadima na Iran i njihovom odmazdom na njihove saveznike u Persijskom zalivu - većinu glavnih igrača na svetskim energetskim tržištima. Zbog rasta cena goriva, Slovenija se suočila sa takozvanim „gorivnim turizmom“, jer vozači iz susednih zemalja, posebno Austrije, koriste prednosti nižih, regulisanih cena u Sloveniji. Prema poslednjim merama, vozači privatnih automobila u Sloveniji maksimalno mogu da kupe 50 litara goriva dnevno. Preduzeća i poljoprivrednici mogu dnevno da kupe do 200 litara. Crna Gora Od 23. marta, cena litra benzina (evrosuper 95) u Crnoj Gori je 1,52 evra, što je porast za 9,4 odsto u odnosu na pre mesec dana i čak 12,6 procenata u odnosu na cene od pre tri meseca, prema sajtu Globalpetrolprices.com. Benzin Evrosuper 98 sada košta 1,56 evra po litru, što je skuplje za pet centi nego do sada. Poskupeo je i evrodizel. Evrodizel sada košta 1,57 evra po litru i skuplji je za sedam centi nego pre dve nedelje, objavile su podgoričke Vijesti. Severna Makedonija Vlada Severne Makedonije smanjila je porez na dodatu vrednost (PDV) na benzin i dizel gorivo sa 18 na 10 procenata. Ta mera stupila je na snagu 23. marta i trajaće dve sedmice. Ako bude potrebno, možda će biti i produžena, kažu u Skoplju. Pogledajte video iz Slovenije: Ograničena kupovina goriva i redovi na pumpama Ko za platu toči najviše? EPA Od prosečne plate najviše benzina mogu da kupe Slovenci, koji mogu da sipaju više od hiljadu litara ovog goriva. I kod dizela Slovenci su u najpovoljnijoj situaciji, jer za prosečnu platu od oko 1.650 evra, mogu da kupe nešto više od hiljadu litara. Srbija je u sredini. Prosečna plata u januaru ove godine bila je nešto više od 1.000 evra, pa bi moglo da se kupi 630 litara benzina. U odnosu na Sloveniju, stanovnici Srbije sa prosečnom platom mogu da sipaju upola manje dizela, oko 550 litara. Stanovnici Hrvatske mogu da natoče skoro 940 litara dizela, za prosečnu platu od 1.511 evro. Odnos prosečne plate i benzina najlošiji je u Rumuniji. Oni za prosečni lični dohodak mogu da sipaju tek 600 litara benzina. Kada je reč o dizelu, najgora situacija je u Bosni i Hercegovini. Iako je dizel u BiH jeftiniji nego u Rumuniji, Sloveniji ili Hrvatskoj, niže prosečne plate utiču na to da stanovnici u BiH mogu da natoče nešto manje od 500 litara. Upozorenja iz sveta Dok se vodi američko-izraelski rat protiv Irana, svet je zabrinut zbog rastućih cena nafte. Ključ je u Ormuskog moreuzu, uskom morskom kanalu, kroz koji prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Iran kontroliše Ormuski moreuz i ne dozvoljava slobodan prolaz „neprijateljskim tankerima", odnosno trgovačkim brodovima iz zemalja saveznica Amerike i Izraela. Ako cena nafte dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je šef američkog finansijskog giganta Blekrok za BBC. Lari Fink, koji vodi najveću svetsku kompaniju za upravljanje imovinom, rekao je da će visoke cene nafte imati „duboke posledice“ na svetsku privredu. Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara i jedan je od najvećih investitora u mnogim svetskim kompanijama. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je teško predvideti posledice sukoba na Bliskom istoku, ali da se njihov mogući uticaj već upoređuje sa posledicama pandemije kovida-19. Sukob nanosi značajnu štetu međunarodnoj logistici, proizvodnji i snabdevačkim lancima i istovremeno stavlja pod snažan pritisak firme u mnogim sektorima, posebo metala i veštačkog đubriva, rekao je Putin u obraćanju poslovnim čelnicima u Moskvi. Prethodno je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio da bi rat na Bliskom istoku mogao da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022. „Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol. „Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“ Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, jer su i dalje pogođeni prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz. Par-nepar ili ko danas sme da vozi Sistem par-nepar bio je na snazi u bivšoj Jugoslaviji 1979. godine za vreme svetske krize sa naftom. Problem nedostaka goriva tad se rešavao tako što su ponedeljkom, sredom i petkom mogla da se voze samo kola čija se registracija završavala parnim brojem. Drugim danima su vozili oni koji su imali automobile sa tablicama koje su na kraju imale neparan broj. Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom Iranska blokada Ormuskog moreuza - šta to znači za svet Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube MOL: Most i brana između Rusije i Evrope Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu Ko se u Venecueli uzda u Trampa da će doneti oporavak naftne industrije &