'Tigrovi i muve': Zašto Si Đinping i dalje sprovodi čistke u Kini

2026-03-16 - 09:56

Getty Images Kampanje borbe protiv korupcije obeležile su vladavinu Sija Đinpinga u Kini Tokom čitave prošle nedelje, hiljade delegata slivalo se u Veliku salu naroda u Pekingu da bi prisustvovalo jednom od najvažnijih događaja na kineskom političkom kalendaru. Uz Sija Đinpinga postojano za kormilom, Nacionalni narodni kongres, završen 12. marta, godišnji je izveštaj o tome kuda se Kina uputila i kako planira tamo da stigne. Ali odsutni iz ovog besprekorno organizovanog događaja bili su neki bivši saradnici Sija Đinpinga od poverenja i drugi visoko rangirani zvaničnici. Na otvaranju kongresa je izostalo oko 100 delegata, svi zahvaćeni nemilosrdnim talasom skorašnjih otkaza. Upražnjena mesta pričaju drugačiju priču o stabilnoj, jedinstvenoj vladavini koju Si Đinping i Komunistička Partija Kine žele da projektuju. Ona su najubedljiviji dokaz Sijeve antikorupcijske kampanje koja je započela čim je bio imenovan za generalnog sekretara partije 2012. godine. Više od decenije kasnije, ona ne pokazuje znakove posustajanja. Zbog čega? 'Prost i klasičan primer korupcije' Korupcija je 2012. zaista predstavljala veliki problem u Kini. Komunistička partija je masivna organizacija, sa više od 100 miliona članova i milion zvaničnika. „I zato ne iznenađuje da postoje ljudi koji će činiti greške i koji su korumpirani“, kaže profesor Keri Braun sa Kraljevskog koledža u Londonu. Ipak, korupcija je postala endemska. Zvaničnici nisu dobro plaćeni, objašnjava Braun, a sistem vodi „mala politička elita sa ogromnim stepenom moći“. Hu Đintao, prethodnik Sija Đinpinga, nazvao je korupciju korozivnim izazovom koji će „koštati partiju podrške naroda“. I zato je Si Đinping dao sebi zadatak da je iskoreni. Getty Images Hiljade delegata bilo je prisutno na Nacionalnom narodnom kongresu, ali još su indikativniji bili oni koji su izostali Usledio je niz šokantnih hapšenja. Tokom 2012. i 2013, zabeležen je skandal sa proneverom i ubistvom koji je doveo do pada Boa Silaija, partijske zvezde u usponu i nekoga od koga se očekivalo da postane glavni rival Sija Đinpinga za najviši položaj u zemlji. Čovek koji je nekada vodio beskrajni kineski bezbednosni aparat bio je uhapšen 2014. godine, a dve godine kasnije, Huov glavni savetnik osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog korupcije. Od ministara iz vlade do seoskih glavešina, niko nije bio pošteđen u Sijevoj kampanji protiv „tigrova i muva“ - što će reći, i protiv visoko rangirane elite i protiv zvaničnika u narodu. Rezultat: milioni zvaničnika bili su disciplinovani, otpušteni, ili čak poslati u zatvor u poslednjih 14 godina. „Iznenađenje nije da ljudi primaju podsticaje ili mito, iznenađenje je da ima ljudi koji to ne rade. „I zato mislim da su neki od ovih ljudi bili uklonjeni zbog korupcije, prosto i naprosto“, kaže Braun. Samo 2025. godine, glavno kinesko antikorupcijsko telo prijavilo je disciplinske mere protiv skoro milion pojedinaca. U januaru 2026, palo je 10 „tigrova“, prema državnim medijima. Braun je, međutim, oprezan kad su u pitanju te brojke. „Disciplinske mere obuhvataju sve, od pukog ukora, do dobijanja neugodnog pisma u kojem se poručuje da to više ne smete da radite, pa sve do zatvaranja i izbacivanja iz partije.“ Ali svaka opomena ukazuje na to koliko je ključna ova antikorupcijska inicijativa postala za Sija. „Od trenutka kad je došao na vlast, pokušao je da disciplinuje partiju“, kaže Braun. Getty Images Bo Silai (gornji red, sredina) bio je među nekoliko najviših zvaničnika kažnjenih za korupciju I nikad nije prestao, delom zato što je teško iskoreniti korupciju iz sistema. Čak i posle prve runde čistki u vojsci pre više od decenije, „činovi i odlikovanja su bili rutinski na prodaju, a podmićivanje je bilo potpuno nekontrolisano“, prema berlinskoj stručnoj grupi Institut Merkator za kineske studije (Meriks). „Veoma je teško izaći na kraj sa korupcijom kad nemate sisteme provere i ravnoteže, i pozivanja na odgovornost, koji su vam neophodni za pravilno vođenje partije“, kaže Braun. „Ona ne poseduje spoljni izvor koji bi je dovodio u red.“ Naravno, partija to ne vidi tako. Prema državnim medijima, „jedini razlog što se javljaju novi slučajevi je zato što 'što više kopate, vi dublje stižete'", kaže Helena Legarda, istraživačica iz Meriksa. Ali ovo nije kompletna priča o čistkama, na kojima insistira vođa koji uspostavlja sve veću kontrolu nad partijom i zemljom. Je li Kina u problemu: Peking cilja najniži privredni rast od 1991. Smena najvišeg generala kineske vojske - o čemu je reč Hongkong: Džimi Laj, medijski mogul koga Peking smatra izdajnikom, osuđen na 20 godina zatvora Moć, lojalnost i nasleđe „U antikorupcijskoj kampanji Sija Đinpinga oduvek se radilo istovremeno i o korupciji i o politici“, kaže Nil Tomas, sa Instituta za politiku azijskog društva. „To je pokušaj da se partija pretvori u efikasniju mašinu za vladanje, ali i toljagal za uklanjanje političkih protivnika.“ Braun je opisuje kao „neku vrstu korporativnog čišćenja, menadžersku alatku koja održava ljude budnim i na oprezu.“ Pod Sijem, Kina je postala globalna ekonomska sila, koja se ujedno hvali vlastitim geopolitičkim uticajem. Milijarde se ulažu u napredne čipove, veštačku inteligenciju i obnovljive izvore energije - ključne sektore koji će odlučivati o položaju Pekinga u svetu i ishodu njegove trke sa Amerikom. Neki su primetili porast istraga u sektorima koji su počeli da imaju koristi od izdašnih ulaganja vlade, kao što su tehnološki i vojni ugovori. Zato što su to upravo oblasti koje su Si, i vrhovno vođstvo, odredili kao ključne, korupcija povezana sa njima doživljava se posebno teškim prekršajem. „Mislim da rukovodstvo veruje da ako stranka nije disciplinovana, ako nije primila poruku i ako nije jedinstvena, ona će poći putem skoro svih drugih političkih partija u svetu i biće podeljena i osporavana, a to je rizik koji oni ne mogu da prihvate“, kaže Braun. Za Sija, tvrde posmatrači, korupcija je postala sveobuhvatni pojam koji pokriva ne samo korupciju, od sitnih usluga do ogromnog mita, već i nešto mnogo više - izvesnu ideološku nečistoću, nedostatak posvećenosti kineskim ambicijama i, što je najvažnije, nelojalnost. Oni kažu da to budi jedan od njegovih velikih strahova: partija van kontrole pokazala bi se katastrofalnom po Kinu, kao što je to bilo za jednu drugu veliku komunističku silu, nekadašnji Sovjetski Savez, čiji pad on često pominje. Mogućnost bilo kakvog sličnog pada za vreme njegove vladavine ugrozila bi njegovu moć - kao i njegovo nasleđe. Uspon Sija Đinpinga: Kako se učvrstio u vlasti i postao nezamenjiv Ko su ljudi koji danas vladaju Kinom Kineski predsednik smenio komandante nuklearnih snaga Getty Images Džang Jusija (levo) i He Veidong u srećnija vremena: Vrhovni generali su bili žrtve čistki poslednjih meseci U januaru 2026, Si Đinping je poručio zvaničnicima da „neće imati gde da se sakriju“, jer je „borba protiv korupcije bitka koju partija ne može sebi da priušti da izgubi, i nikada ne sme da izgubi“. Ako to zvuči egzistencijalno, to je zato što i jeste. „Nije kao da će izgubiti izbore, oni tada gube sve“, kaže Braun. „I zato mislim da je ovo ukazuje na stranku koja je i te kako svesna vlastitih ranjivosti.“ Jednostavno rečeno, pritisak je velik. Kako to posmatrači vide, Si Đinping je na vlasti već dugo vremena i njegov istorijski treći mandat ističe sledeće godine. Dok uticaj Kine u svetu raste a konkurencija sa Amerikom se zahuktava, Si Đinping mora i da se bori sa stagnacijom privrede i nezadovoljstvom među mladima. I zato naglasak na jedinstvu, patriotizmu i potrebi za borbom protiv korupcije radi „nacionalnog podmlađivanja“ nisu samo prazne reči. To je i stalni pokušaj da se zadrži kontrola i da se bilo kakve pretnje ili izazovi zadrže po strani. Ko je Si Đinping, neprikosnoveni vođa Kine Problem ili demonstracija moći: Zašto Si Đinping pravi čistku u vrhu kineske vojske Plenum Komunističke partije Kine: Koje su tri ključne stvari Opstanak Nigde to nije očiglednije nego u vojsci. Si Đinping je 2012. godine preuzeo dužnost predsednika Centralne vojne komisije, vrhovnog tela za donošenje odluka u vezi sa oružanim snagama. U godinama koje su usledile, on je preoblikovao strukturu Narodnooslobodilačke vojske, dovevši je pod vlastitu direktnu kontrolu, često uz pomoć čistki, kažu posmatrači. „Čistke su se pojačale svuda, ali vojska je najkrupniji primer. „Većina višeg rukovodstva je desetkovana disciplinskim akcijama tokom Sijevog trećeg mandata“, kaže Tomas. Te akcije su, nastavio je, proistekle iz „istinske korupcije, ali su bile proširene tako da obuhvate i doživljenu političku nelojalnost.“ Bilo je pogođeno 52 odsto položaja u vrhu vojske, prema Centru za strateške i međunarodne studije. Najveća skorašnja čistka desila se krajem 2025. godine, kad su devetorica najviših generala, među kojima su bili He Veidong i Miao Hua, obojica u Centralnoj vojnoj komisiji, optuženi za zločine koji obuhvataju „izuzetno velike sume novca i krajnje su ozbiljne prirode“. Potom, u januaru 2026, saopšteno je da su smenjeni generali Liu Dženli i Džang Juosije, zbog „ozbiljnih kršenja discipline i zakona“, prema izveštavanju državnih medija. Džang, jedan od najbližih Sijevih saveznika, bio je potpredsednik Centralne vojne komisije. Ovo moćno telo, koje predvodi Si, sada je spalo sa sedmorice na dvojicu članova, računajući i kineskog predsednika. „Zvanična verzija posle čistke Džanga i Lijua jasno stavlja do znanja da je njihova smena bila političke prirode i zasnovana na doživljenom nedostatku lojalnosti prema Siju i njegovim ciljevima“, kaže Legarda. Naglasak na lojalnosti sugeriše da je lični opstanak važan faktor. „Si Đinping vrlo dobro zna da je kontrola Narodnooslobodilačke vojske ključna za njegov dugoročnu političku budućnost“, ističe analitičar Brajan Hart u njegovom izveštaju za CSIS. On ukazuje na to da je bivši lider Jiang Zemin zadržao vladavinu nad Centralnoj vojnoj komisiji dve godine nakon što se povukao, podrivajući moć njegovog naslednika. Si Đinping želi to da izbegne da bi imao „trajni uticaj na Narodnooslobodilačku vojsku“, piše Hart. Čistke nisu ništa novo za neprozirnu, ali surovu politiku Komunističku partiju Kine. Mao Cedung, osnivač komunističke Kine, redovno je pravio čistke među najvišim poručnicima, ponekad i više puta, nakon što ih je vratio nazad. Otac Sija Đinpinga je lično bio meta tih čistki. U Sijevom slučaju, optužbe za korupciju postale su oblik „političkog osporavanja koji je on razvio u glavni temelj njegove moći“, kaže profesor Frank Pike sa Univerziteta u Lajdenu. Čini se da sa smenama nije sve gotovo, zato što je premijer Li Ćang izjavio na kongresu prošle nedelje da će Peking „nastaviti političku rektifikaciju vojske“. Najuži kružok Sijevih sledbenika od najvećeg poverenja još se više sužava i počinje da isključuje upravo one ljude na koje se on oslanjao za konsolidaciju vlastite moći, kaže Pike, ali on očekuje da će se to „nastaviti sve dok ne bude više ostalo lidera koji nisu u potpunosti Sijevi proizvodi“. Kao što to Tomas kaže: „Što moćniji Si postaje, on veće čistke pravi.“ Dodatno izveštavanje: Ijan Tang, BBC Monitoring BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Čistka u Kini pred Kongres Komunističke partije: Nekoliko državnih službenika osuđeno na smrt Kina dobija novi Petogodišnji plan: Kako su do sada menjali svet O „specijalnim partnerima" i „čeličnom prijateljstvu": Zašto je Kini važna Srbija Koliko je Srbija dužna Kini Tramp, Si i Putin u borbi za prevlast u svetu 'snage, sile i moći' Iranski rat remeti Kinu i njene ambicije: Koji je strateški plan &