Štrajk glađu u Novoj Ljubiji

2026-03-27 - 11:33

Radnici rudnika Nova Ljubija u Omarskoj kod Prijedora u BiHzapočeli su štrajk glađu, protestujući zbog mogućeg gašenja kompanije koja decenijama hrani više od 600 porodica. Iako su se prvobitno ispred upravne zgrade okupile manje grupe zaposlenih, protest je brzo prerastao u masovno radničko okupljanje, uz poruku da od zahteva neće odustati bez obzira na vremenske uslove i pritiske. Od uprave i institucija traže hitno donošenje programa socijalnog zbrinjavanja i isplatu otpremnina, jer strahuju da bi mogli ostati i bez posla i bez ikakve zaštite. „Dovedeni smo do zida. Ovo je protest glađu, nismo ovo uradili jer nećemo da radimo. Protestujemo glađu ne bi li nekog osvestili. Jer, ovo je već kraj. U Prijedoru nema više rudarenja“, kaže Milena Ćurić, koja u ovoj kompaniji radi već 15 godina kao laborant. Stečaj Među radnicima vlada ogorčenje, ali i osećaj da brane ono što su stvarali godinama. Zaposleni poručuju da iza brojeva stoje porodice, krediti i decenije rada, te da ih najviše pogađa neizvesnost u kojoj se rudnik našao. U sindikatu upozoravaju da radnici ne žele da završe na ulici bez plata, otpremnina i jasnog plana šta sledi nakon mogućeg stečaja. Prema njihovim procenama, za socijalno zbrinjavanje zaposlenih potrebno je između šest i sedam miliona maraka. „95 odsto radnika odlučilo je da ustane. Tražimo socijalno zbrinjavanje u smislu stimulativnih otpremnina, ne zanima nas da li je to od vlade kao manjinskog vlasnika ili većinskog vlasnika Gordana Pavlovića“, kaže Darko Došenović, član Upravnog odbora sindikata Nove Ljubije. Povod za protest bila je odluka većinskog vlasnika Gordana Pavlovića o zaustavljanju proizvodnje, nakon čega je dodatno pojačan strah od brzog gašenja rudnika. Situaciju je zakomplikovala i odluka Okružnog privrednog suda u Prijedoru, koji je 18. marta pokrenuo prethodni postupak radi utvrđivanja uslova za otvaranje stečaja, upravo na zahtev vlasnika, koji je kompaniju kupio pre samo nekoliko meseci, obećavši nastavak poslovanja. Radnici podsećaju da su i ranije upozoravali na izvlačenje mašina i prodaju imovine, uvereni da je gašenje preduzeća pripremano duže vreme. „Naš poslodavac je povukao mašine, izvukao ih iz kopa i mi ne vidimo dalju perspektivu za rad. Treba nam socijalno zbrinjavanje“, kaže Došenović. Plata za mart Iz uprave, međutim, poručuju da poslodavac nema neizmirenih obaveza prema radnicima i da će plata za mart biti isplaćena u predviđenom roku. U saopštenju navode i da se sve aktivnosti u rudniku realizuju uz saglasnost i nadzor privremenog stečajnog upravnika, budući da je u toku prethodni stečajni postupak. Ipak, takva poruka nije umirila zaposlene, koji smatraju da formalno izmirene obaveze ne rešavaju suštinski problem — odnosno, šta će biti sa njihovim radnim mestima i da li će dobiti zakonom predviđenu zaštitu ukoliko rudnik ode u stečaj. „1999. godine sam počeo da radim, tada još rudnik nije kupio Mital, ali je sve bilo drugačije nego što je sada. Ovo je sve sada... niti znamo ko ni šta, šta da radimo, nemamo blage veze. Uglavnom, gone nas kući i to je to“, kaže Draško Banović, koji već 27 godina radi u rudniku Ljubija. Pozadina krize seže nekoliko meseci unazad. Pavlovićeva kompanija H\&P Zvornik, u sastavu grupacije Pavgord, preuzela je prijedorski rudnik od ArcelorMittala u oktobru 2025. godine, nakon čega je firma preimenovana u Nova Ljubija. Tada su najavljivani modernizacija proizvodnje, finansijska stabilizacija i dugoročni razvoj. U isto vreme, ista grupacija preuzela je i zeničku železaru, koja danas posluje pod nazivom Nova Železara Zenica. Umesto najavljenog konsolidovanja, oba preduzeća vrlo brzo su se našla u ozbiljnim problemima. Zenička veza Upravo je veza između rudnika u Prijedoru i železare u Zenici jedan od ključnih elemenata cele priče. Ta dva sistema su zavisna jedan od drugog zbog isporuke sirovine. Zbog toga problemi u Zenici direktno pogađaju i Novu Ljubiju. Zamenica direktora rudnika ranije je kao razloge za pokretanje stečajnog postupka navela teško stanje u Železari Zenica, ali i činjenicu da u Savetu ministara BiH nisu usvojene zaštitne mere za uvoz čelika. Bez takvih mera domaća proizvodnja ostaje pod dodatnim pritiskom jeftinijeg uvoza, a time slabi i prostor za oporavak oba preduzeća. „Mi se zaista nadamo i verujemo da će doći do nastavka rada, što ne utiče na naš predlog za otvaranje stečajnog postupka. Jer bi njegovo sprovođenje, koje ne mora da bude klasični stečajni postupak — to će biti posao stečajnog upravnika, predstečajnog upravnika, da proceni uslove za otvaranje stečajnog postupka“, rekla je tada Suzana Gašić, zamenica direktora rudnika, tvrdeći da u daljem postupku može doći i do reorganizacije ili restrukturiranja, a u cilju nagomilanih obaveza. Nema povlačenja Sindikat zato od Vlade Republike Srpske traži da se hitno uključi u rešavanje problema i da, ukoliko do stečaja dođe, obezbedi sredstva za otpremnine i socijalni program. Međutim, sve je više straha da se ne odlučuje samo o sudbini jednog rudnika, već o opstanku šireg industrijskog lanca u Bosni i Hercegovini. Ako Železara Zenica ne stabilizuje poslovanje, Nova Ljubija ostaje bez ključnog oslonca. Ako se ugasi rudnik, dodatno slabi i sirovinska baza za zeničku proizvodnju", kaže Došenović iz Sindikata Nove Ljubije. Zato protest u Novoj Ljubiji prevazilazi okvire radničkog bunta i postaje upozorenje da bi se, bez brze reakcije vlasnika i institucija, mogla urušiti još jedna industrijska veza koja je godinama održavala radna mesta i lokalne zajednice. Najizgledniji rasplet trenutno vodi ka stečaju uz pokušaj socijalnog zbrinjavanja radnika, ali bez ozbiljnog plana za nastavak proizvodnje. To bi značilo samo formalni kraj jednog rudnika. Za radnike, međutim, pitanje nije formalno nego egzistencijalno — odnosno, da li će iza zatvorenih kapija ostati samo ugašena proizvodnja ili i stotine porodica bez osnove za život i budućnost.