Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik

2026-03-30 - 05:23

BBC Neke stare istine o ratovanju kucaju na vrata Ovalne sobe već mesec dana, od kada su američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu poslali borbene avione da bombarduju Iran. Nesposobnost učenja iz prošlosti znači da se Tramp sada suočava sa teškim izborom. Ako ne uspe da postigne sporazum sa Iranom, može ili da pokuša da proglasi pobedu, čime neće uspeti nikoga da zavara, ili će dodatno da eskalira rat. Najstarija među tim starim istinama o ratovanju potiče od pruskog vojnog stratega Helmuta fon Moltkea Starijeg: „Nijedan plan ne preživi prvi kontakt sa neprijateljem". Pisao je to 1871. godine, kada se Nemačka ujedinila u carstvo, što je bio trenutak koji je bio jednako presudan za bezbednost Evrope kao što bi ovaj rat mogao da bude za bezbednost Bliskog istoka. Možda Tramp više voli savremeniju izreku boksera Majka Tajsona: „Svi imaju plan dok ne dobiju udarac". Za Trampa su još relevantnije reči jednog od njegovih prethodnika, Dvajta Ajzenhauera, američkog generala koji je komandovao Iskrcavanjem u Normandiji 1944. godine, poznatom kao Dan D, i koji je kasnije služio dva mandata kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz Republikanske stranke tokom 1950-ih. Ajzenhauerova izreka o ratovanju glasi: „Planovi su bezvredni, ali planiranje je sve". Smatrao je da disciplina i izrada planova za vođenje rata omogućavaju promenu pravca kada se desi neočekivano. Za Trampa, to neočekivano bila je otpornost režima u Iranu. Čini se da je računao na scenario sličan munjevitoj operaciji američke vojske u januaru, kada su oteti predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores. Oni su sada u zatvoru u Njujorku i čekaju suđenje. Madura je zamenila njegova zamenica Delsi Rodrigez, koja sada prima naređenja iz Vašingtona. Očekivanje da će izvojevati još jednu takvu „pobedu" ukazuje na ogromno nerazumevanje razlika između Venecuele i Irana. Anadolu via Getty Images Donald Tramp i državni sekretar Marko Rubio smatraju da je američka akcija u Venecueli bila uspešna Ajzenhauerova maksima o promišljanju unapred potiče iz govora 1957. godine. Kao čovek koji je planirao i komandovao najvećom amfibijskom vojnom operacijom u istoriji, znao je o čemu govori. Objasnio je i da, kada se pojavi neočekivana vanredna situacija, „prvo što uradite jeste da uzmete sve planove sa police i bacite ih kroz prozor, pa počnete iznova“. „Ali ako niste planirali, ne možete ni da počnete da radite, makar ne na inteligentan način. „Zato je planiranje toliko važno - da budete upoznati sa prirodom problema koji ćete jednog dana možda morati da rešite ili ćete pomagati da se reši." Ne samo da režim u Teheranu nije kapitulirao niti se raspao posle ubistva vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija, u prvom talasu vazdušnih udara SAD-a i Izraela, on i dalje funkcioniše i uzvraća udarac. Uspeva da izvuče najviše uprkos podređenom položaju. Nasuprot tome, Tramp ostavlja utisak da improvizuje u hodu. Oslanja se na instinkt, a ne na obimne obaveštajne procene i strateške analize koje su drugi predsednici detaljno proučavali. Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju Trampov krajnji cilj Trinaest dana posle početka rata, američka radio mreža Foks njuz radio (Fox News Radio) pitala je Trampa kada će se rat završiti. Odgovorio je da ne veruje da će rat „dugo trajati". A što se tiče njegovog završetka, to će biti „kada to osetim, osetim u kostima". Oslanja se na uzak krug savetnika, čiji je zadatak da podrže njegove odluke i sprovedu ih u delo. Izgleda da govorenje istine vlasti nije u opisu njihovog posla. Oslanjanje na predsednikov instinkt umesto na razrađene planove, čak i kada oni moraju da se prilagode ili odbace, otežava vođenje rata. Nedostatak jasnog političkog pravca umanjuje razornu moć i efikasnost američkih oružanih snaga. Anadolu via Getty Images Zgrade širom Teherana su sravnjene sa zemljom Pre četiri nedelje, Tramp i Netanjahu su njihovu strategiju zasnovali na intenzivnoj kampanji vazdušnih udara, u kojoj su stradali iranski vrhovni vođa i njegovi najbliži saradnici. Prema podacima organizacije HRANA-e, američke grupe koja prati slučajeve kršenja ljudskih prava u Iranu, do sada je ubijeno 1.464 iranskih civila. Dvojica lidera očekivala su brzu pobedu. Pozvali su Irance da dok oni šalju bombe, podignu narodni ustanak i svrgnu režim. Iranska nepokolebljivost Međutim, režim u Teheranu i dalje opstaje i uzvraća udarac, a Tramp sada shvata zašto njegovi prethodnici nikada nisu bili spremni da se pridruže Netanjahuu u ratu, koji nije iz nužde, za uništenje Islamske Republike. Protivnici režima nisu ustali. Svi su svesni da su vladine snage u januaru ubile hiljade demonstranata. Objavljena su zvanična upozorenja da će svi koji pokušaju da protestuju biti smatrani neprijateljima države. Iranski režim je nepokolebljiv, nemilosrdan i dobro organizovan protivnik. Nastao je posle Islamske revolucije 1979. godine koja je svrgnula šaha, a potom je dodatno učvršćen tokom razornog osmogodišnjeg rata sa Irakom. Zasnovan je na institucijama, a ne na pojedincima, i ojačan čvrstim verskim uverenjima i ideologijom mučeništva. To znači da ubijanje vođa, iako je nesumnjivo šokantno i destabilizujuće, ne znači automatski i kraj režima. Posle ubistava u januaru, režim će smatrati da je smrt još mnogo Iranaca, bilo da stradaju od sopstvenih snaga ili američko-izraelskih udara, prihvatljiva cena opstanka. Getty Images Ajatolah Ali Hamnei ubijen je u prvom talasu vazdušnih udara Iranski režim nije mogao da se nada da će moći da parira vatrenoj moći SAD-a i Izraela, ali je, poput Moltkea, Tajsona i Ajzenhauera, pravio planove. Proširio je rat, gađajući komšije u Persijskom zalivu, kao i američke baze na njihovoj teritoriji i Izrael, i tako je patnje rata proširio dalje od granica zemlje. Iran je zatvorio Ormuski moreuz, uski ulaz u Persijski zaliv, čime je prekinuo oko 20 odsto svetskog snabdevanja naftom, što je uzrokovalo poremećaje na finansijskim tržištima širom sveta. Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci Iran je godinama, ulažući milijarde dolara, gradio mrežu saveznika i proksi-snaga koju je nazvao „osovina otpora", među kojima su Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi i na Zapadnoj obali, da bi vršio pritisak na Izrael i odvraćao ga od napada. Izrael je tu mrežu ozbiljno oslabio od početka rata u Gazi posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Ali Iran sada pokazuje da geografski činilac, uski Ormuski moreuz, može da bude još efikasnije sredstvo odvraćanja i pritiska od skupih vojnih savezništava. Iran može da kontroliše moreuz pomoću jeftinih dronova, koje može da podigne iz planinskih oblasti duboko u unutrašnjosti zemlje. Saveznici ginu, a geografija se ne menja. Ukoliko ne osvoje i okupiraju litice na obe strane moreuza i veliki deo iranske teritorije iza njih, što je izuzetno zahtevno, SAD, Izrael i ostatak sveta će shvatiti da će Iran zahtevati da se najviše pita u pogledu otvaranja Ormuskog moreuza. BBC Bivši zamenik komandanta NATO-a, general ser Ričard Širef, primetio je u emisiji Tudej (Today) na BBC Radiju 4 da bi svaka ozbiljna ratna simulacija napada na Iran pokazala da će Korpus čuvara Islamske revolucije (ili Islamska revolucionarna garda) zatvoriti Ormuski moreuz. To nas vraća na značaj planiranja - kako početi rat, kako ga završiti i kako upravljati posledicama „dan posle". Donald Tramp i njegov najuži krug saradnika, opčinjeni mogućnošću brze i lake pobede, izgleda da su preskočili te korake. „Osovina otpora" obuhvata i Hute u Jemenu. U petak, 27. marta ispalili su salvu raketa na Izrael, prvi put od početka rata, koji je pokrenut vazdušnim udarima na Iran 28. februara. Ako Huti nastave napade na pomorski saobraćaj u Crvenom moru, Saudijska Arabija bi izgubila njenu zapadnu pomorsku rutu za izvoz nafte u Aziju. U Crvenom moru postoji „usko grlo" - moreuz Bab el Mandeb, koji je podjednako važan za svetsku trgovinu kao i Ormuski moreuz. Ako Huti odluče da nastave da napadaju brodove u moreuzu Bab el Mandebu i južnije, kao što su radili tokom rata u Gazi, presekli bi ključnu rutu između Azije i Evrope kroz Suecki kanal. To bi izazvalo još težu svetsku ekonomsku krizu. Jasni ciljevi Netanjahua Za razliku od Trampa, Netanjahu o ovom ratu razmišlja detaljno još od početka njegove političke karijere, tokom koje je postao premijer Izraela koji je najduže na vlasti. Prvog dana rata protiv Irana, Netanjahu je objavio video-obraćanje sa krova kompleksa u Tel Avivu, poznatog kao Kirja (The Kirya), u kojem je vojni štab Izraela. Govorio je jasno o ratnim ciljevima Izraela, što ne može da se kaže za Trampa. To ne bi trebalo da iznenađuje. Za Izrael je ulazak u rat sa Iranom jednostavnija odluka nego za SAD. Prioriteti regionalne sile razlikuju se od mnogo širih izazova sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države. AFP via Getty Images Islamska Republika sada ima trećeg vrhovnog vođu Netanjahu veruje da može da osigura dugoročnu bezbednost Izraela nanošenjem što je moguće veće štete Islamskoj Republici. U video-obraćanju je rekao da je cilj rata „da obezbedimo naš opstanak i našu budućnost". Netanjahu je oduvek Iran smatrao najopasnijim neprijateljem Izraela. Njegovi kritičari tvrde da je upravo ta opsesija bila jedan od razloga što Izrael nije na vreme otkrio i sprečio napade Hamasa iz Gaze 7. oktobra 2023. godine. Zahvalio je američkoj vojsci i Trampu na „podršci", a zatim prešao na ono što je za njega suštinski važno. „Ova koalicija snaga omogućava nam da učinimo ono što želim već 40 godina - da nemilosrdno, svom silinom udarimo na teroristički režim. „To sam obećao i to ćemo učiniti." Netanjahu i izraelsko vojno rukovodstvo su tokom njegovih dugih godina na vlasti više puta razmatrali mogućnosti za rat protiv Irana, uništavanje nuklearnih postrojenja i balističkih raketa, i svega drugog što predstavlja pretnju po Izrael. Zaključak je uvek bio isti: mogu da nanesu ozbiljnu štetu Iranu, ali bi to bio samo privremeni udarac režimu. U Izraelu je postalo opšteprihvaćeno da iranski vojni kapaciteti mogu dugoročno da se unište samo u savezništvu sa SAD-om. Getty Images Benjamin Netanjahu već dugo želi da „obezglavi" iranski režim Ali za to je bio potreban predsednik u Beloj kući koji je spreman da uđe u rat uz Izrael, što se, uprkos bliskim odnosima i zavisnosti Izraela od američke vojne i diplomatske podrške, ranije nije dogodilo. Netanjahu nije uspeo da ubedi nijednog američkog predsednika da je rat sa Iranom u interesu SAD-a, sve do drugog mandata Donalda Trampa. Uprkos duboko neprijateljskim odnosima SAD-a i Irana od svrgavanja šaha Reze Pahlavija 1979. godine, koji je bio snažan saveznik Amerike, američki predsednici su smatrali da je najbolja strategija za Iran obuzdavanje Islamske Republike. Tokom američke okupacije Iraka, SAD nisu ušle u rat sa Iranom, čak ni kada je Teheran opremao i obučavao iračke milicije koje su ubijale američke vojnike. Procena je bila da bi opravdanje za rat postojalo samo u slučaju neposredne pretnje, naročito u slučaju informacije da je Iran blizu da napravi nuklearno oružje. Tramp je nuklearnu pretnju uvrstio na njegov sve duži spisak razloga za rat. Međutim, ne postoje verodostojni dokazi da je Iran bio blizu da napravi nuklearno oružje niti sredstva za njegovu isporuku. Čak na internet stranici Bele kuće i dalje stoji saopštenje od 25. juna 2025. godine pod naslovom „Iranska nuklearna postrojenja su uništena, a suprotne tvrdnje su lažne". Tramp sada uviđa zašto su njegovi prethodnici smatrali da su rizici rata sa Iranom jednostavno preveliki. Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael Kako rade Gvozdena kupola i drugi protivazdušni sistemi Izraela Asimetrično ratovanje Čini se da se rat pretvara u klasičan primer kako manja, slabija sila može da se bori protiv većeg i jačeg neprijatelja, što je vrsta sukoba koju stratezi nazivaju asimetrično ratovanje. Posle svega mesec dana, još je rano porediti ovaj sukob sa ratovima u Vijetnamu, Iraku ili Avganistanu, u kojima su SAD na papiru pobeđivale po broju eliminisanih neprijatelja i izvedenih udara. Ali važno je imati u vidu da su se svi ti ratovi, posle godina krvoprolića, završili ishodima koji mogu da se smatraju porazom za Sjedinjene Države. Naredne odluke Trampa i Netanjahua mogle bi da odrede da li će rat protiv Irana postati još jedna velika strateška greška SAD-a. Tramp je već dva puta odložio pretnju da će uništiti iransku elektroenergetsku mrežu, što bi, kako je rekao, moglo da se smatra ratnim zločinom. Tvrdi da to čini jer Iran očajnički želi da postigne sporazum o okončanju rata, jer je režim toliko teško pogođen razaranjem i gubicima ljudi, i strahuje da bi SAD mogle da nanesu još veću štetu. Dve strane trenutno imaju kontakte, uz posredovanje Pakistana i drugih zemalja. Iran negira Trampove navode da je reč o zvaničnim, sveobuhvatnim pregovorima. Zvanični tekst Trampovog mirovnog plana od 15 tačaka nije objavljen, ali procurele verzije ukazuju da je dokument kompilacija svih zahteva koje su SAD i Izrael godinama postavljale Iranu. Dokument više zvuči kao uslov za predaju nego kao osnova za pregovore. Iran je uzvratio sopstvenim zahtevima, koji su jednako neprihvatljivi za drugu stranu, među kojima su priznavanje kontrole nad Ormuskim moreuzom, ratna odšteta i uklanjanje američkih baza sa Bliskog istoka. Popperfoto via Getty Images Šah Reza Pahlavi je imao podršku SAD-a Bez velikog kompromisa obe strane, teško je zamisliti da će sporazum biti postignut. Ipak, nije nemoguće. Iranski režim ima istoriju pregovaranja. Diplomatski izvori iz arapskih zemalja su mi rekli da je Iran nudio put ka sporazumu o nuklearnom programu kada su SAD naglo odustale od diplomatije i pokrenule rat 28. februara. Jedan izvor je rekao: „Znate da su Iranci nudili sve". To zvuči kao preterano pojednostavljivanje situacije, dok Amerikanci poriču da je postignut napredak, ali postoje naznake da je bilo prostora za više diplomatije kada su SAD i Izrael poslali bombardere na Iran. Rat je sada na prelomnoj tački. Ako ne bude dogovora Amerikanaca i Iranaca, Trampu ostaje vrlo ograničen izbor. Može da proglasi pobedu tvrdeći da je Amerika uništila iransku vojsku i da je time misija ispunjena, a da otvaranje Ormuskog moreuza nije njegova odgovornost. To bi moglo da sruši svetska finansijska tržišta i dodatno uznemiri već nezadovoljne saveznike u Evropi, Aziji i Persijskom zalivu. Ranjeni i besan iranski režim bi imao mnogo mogućnosti da izvrši veći pritisak na svetsku ekonomiju. Verovatnije je da će Tramp odlučiti da eskalira rat. SAD već imaju više od 4.000 marinaca na brodovima koji se kreću ka Persijskom zalivu, padobrance iz 82. vazdušno-desantne divizije koji su u pripravnosti, i razmatraju dodatna pojačanja. Niko ne spominje potpunu invaziju na Iran, ali je moguće da će SAD pokušati da zauzmu strateška ostrva u Persijskom zalivu, među kojima je ostrvo Karg, ključna iranska luka za naftu. To bi podrazumevalo složene i rizične amfibijske operacije, što bi moglo da odgovara Iranu koji želi da uvuče Amerikance u duži rat iscrpljivanja. Iran procenjuje da ima veću sposobnost da izdrži bol nego Tramp. Anadolu via Getty Images Iran je izveo smrtonosni protivnapad raketama i dronovima Tramp se u Iranu suočava sa granicama sopstvene moći. Iranski režim ima drugačiju definiciju pobede i poraza od Trampa. Za njih je i puko preživljavanje pobeda. Ali sada žele više, jer veruju da im kontrola nad Ormuskim moreuzom daje novu pregovaračku moć, možda čak i mogućnost da izdejstvuju strateške prednosti. Iranci, između ostalog, zahtevaju garancije da neće biti napadnuti u budućnosti i priznavanje njihove kontrole nad Ormuskim moreuzom da bi ga ponovo otvorili za sav pomorski saobraćaj. Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je 25. marta da „predsednik Tramp ne blefira i spreman je da pokrene pakao. „Iran ne bi trebalo ponovo da pogreši u proceni. „Ako Iran ne prihvati realnost trenutka, ako ne shvati da je vojno poražen i da će biti dalje poražen, predsednik Tramp će se pobrinuti da bude pogođen jače nego ikada ranije". Poraz u ratu nije stvar izbora. Da je Iran zaista poražen kako tvrde Tramp i njegovi saradnici, režim u Teheranu bi se već raspao. Ne bi morao da im preti da bi prihvatili njihovu sudbinu. SAD i Izrael mogu da nanesu mnogo više štete i ubiju mnogo više ljudi u Iranu. U Libanu, Izrael nastavlja ofanzivu protiv Hezbolaha, glavnog saveznika Irana. AFP via Getty Images Skoro 1.500 iranskih civila je poginulo Bez prekida vatre, oni računaju da mogu da povećaju upotrebu sile sve dok Iranci ne budu imali drugog izbora osim da popuste. Ali to je daleko od izvesnog. Što rat duže traje, posledice po region i svet su sve veće. Jedan od vodećih analitičara za Iran, Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe, rekao mi je da bi posledice mogle da budu „katastrofalne". UK i Francuska su 1956. godine zajedno sa Izraelom ušle u rat pošto je predsednik Egipta Gamal Abdel Naser nacionalizovao Suecki kanal, svetski plovni put koji je tada bio jednako važan za svetsku ekonomiju kao što je Ormuski moreuz danas. Ostvarili su sve vojne ciljeve, ali ih je tadašnji predsednik SAD-a Ajzenhauer primorao na povlačenje. Za Britance, to je bio početak kraja njihove imperijalne dominacije na Bliskom istoku. SAD se danas suočavaju sa usponom Kine. Kada se bude pisala istorija njihovog nadmetanja za najjaču svetsku silu, Trampov loše isplanirani rat protiv Irana mogao bi da se posmatra kao prekretnica - usputna stanica ka padu moći, kao što je Suecki kanal bio za Ujedinjeno Kraljevstvo. BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti Novi svetski poredak u kojem države mogu da budu napadnute 'čisto radi zabave' &