Turska strepi za turizam zbog rata u Iranu

2026-03-29 - 05:53

Turska je na Zapadu pre svega poznata po svojim dugim peščanim plažama u regionu Mediterana. Međutim, ova zemlja već godinama nudi mnogo više: putovanja u istočnoanadolijske gradove sa impresivnim istorijskim znamenitostima, ronjenje, planinarenje i pešačenje u provincijama pograničnih regiona, koje su decenijama bile nedostupne zbog kurdskog konflikta. Pored već poznatih destinacija, i ove su danas podjednako popularne kako među domaćim tako i među stranim turistima. Prema zvaničnim podacima, Turska je 2025. godine ugostila oko 64 miliona turista i ostvarila prihod od oko 56 milijardi evra. Već prethodne godine zemlja je prestigla Italiju i popela se na četvrto mesto u svetu, iza Francuske, Španije i SAD. Od pandemije koronavirusa turistički sektor je značajno ulagao u komfor i bezbednost. Ove godine se očekivalo da će biti premašena granica od 65 miliona posetilaca i da će biti ostvaren prihod od oko 59 milijardi evra. Međutim, rat u Iranu je naglo poremetio te planove. U svim istočnim i jugoistočnim gradovima otkazana su putovanja i noćenja, zabrinuto saopštava sektor. Do sada bi često u trećoj nedelji marta veliki broj turista iz Irana dolazio da proslavi persijsku Novu godinu i prolećni praznik Novruz. Boravili bi najčešće u popularnim hotelima blizu granice, išli u šoping i posećivali rodbinu koja živi u Turskoj u egzilu. Ove godine je to izostalo. Stopostotna otkazivanja u pograničnim provincijama Prema turskom statističkom zavodu TUİK, prethodnih godina je u proseku godišnje dolazilo oko 3,3 miliona posetilaca iz Irana. Time je ta susedna zemlja zauzimala peto mesto među najvažnijim tržištima, iza Rusije, Nemačke, Velike Britanije i Bugarske. „Od početka rata u Iranu putovanja iz istočnih i jugoistočnih susednih zemalja drastično su opala. I u suprotnom smeru je došlo do potpunog zastoja“, kaže Onur Tundždemir, direktor prodaje i marketinga u turističkoj agenciji Ayanis Tour. Ta kompanija od 1997. godine organizuje putovanja u Iran i Irak, pre svega u susedne kurdske oblasti. „Poslednjih nedelja bavimo se gotovo isključivo otkazivanjima i povraćajem već uplaćenih avansa“, dodaje on. Rat ima neposredne posledice i po domaću privredu u pograničnim regionima. Prema njegovim rečima, sektor već trpi velike gubitke još od antivladinih protesta krajem 2025. i početkom 2026. godine. Od 18. februara, početka meseca ramazana, nastupio je potpuni zastoj. A ove godine se poklapaju Bajram i praznik Novruz. Posledice za evropsko tržište? „Konflikti poput aktuelne eskalacije na Bliskom istoku imaju direktan uticaj na turističku industriju“, navodi Nemačko udruženje turističkih agencija (DRV). Predsednik DRV-a Albin Lojdl pojašnjava: „Veće cene kerozina, duže rute letova zbog zatvaranja vazdušnog prostora i mogući problemi sa kapacitetima mogu se srednjoročno odraziti na rast cena avionskih karata.“ Istovremeno, interesovanje za odmor se prebacuje na druge destinacije, trenutno na zapad, na primer Španiju. I to može dovesti do rasta cena zbog promene ponude i potražnje. Ali, bez obzira na destinaciju, odmah nakon izbijanja rata primećen je oprezniji pristup novim rezervacijama. Ipak, udruženje podseća da je veliki deo letnjih, pa čak i jesenjih putovanja već rezervisan. „Mnogi Nemci su svoj odmor rezervisali ranije nego ikada. Najpopularnija letnja destinacija između maja i oktobra 2026. bila je, zaključno sa krajem januara, Turska – i po prihodu i po broju rezervacija“, navodi DRV, a slede Španija i Grčka. Nema opasnosti za popularne destinacije Kan Kavaloglu, predsednik Udruženja hotelijera i turističkih preduzeća Mediterana (AKTOB), naglašava da na popularnim destinacijama poput Istanbula, Bodruma i Antalije ne postoji opasnost za turiste i da tamo zasad nema masovnih otkazivanja. Ipak, primećuje se određena uzdržanost, naročito kod rezervacija iz Velike Britanije. Prema njegovim rečima, rezervacije iz Rusije i Nemačke i dalje su stabilne. Međunarodna konsultantska kuća Oxford Economics procenjuje da bi turizam na Bliskom istoku 2026. mogao da zabeleži pad broja turista između 11 i 27 procenata. Pošto aerodromi u zemljama Persijskog zaliva predstavljaju važne globalne čvorišne tačke i čine oko 14 procenata letova, to bi moglo da izazove domino-efekat. Analitičari su, međutim, oprezni sa procenama, jer negativne posledice zavise od brojnih faktora – od trajanja rata do situacije nakon njega. Mehmet Išler, predsednik Udruženja turističkih i ugostiteljskih preduzeća Egeja (ETIK), ipak je optimističan: „Turski turistički sektor je veoma otporan. Preživeli smo krize poput pandemije, rata u Ukrajini i sukoba između Jermenije i Azerbejdžana. Danas smo mnogo iskusniji u suočavanju sa takvim situacijama.“ On potvrđuje masovna otkazivanja iz Irana i arapskih zemalja, ali očekuje da bi turistički tokovi mogli da se preusmere ka sigurnijem Mediteranu, uključujući i Tursku. Ipak, dodaje: „Naredne četiri do šest nedelja biće ključne. Kratkoročne gubitke svakako očekujemo.“ Do sada Iran nije napao susednu Tursku, koja je članica NATO i kandidat za članstvo u EU. Tri rakete koje su skrenule sa kursa uništene su u vazduhu pomoću NATO sistema protivvazdušne odbrane. U Evropi se turisti, uoči uskršnjih praznika, pitaju koje su regije bezbedne i nisu pogođene posledicama rata. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je 11. marta pooštrilo upozorenja za putovanja u Tursku. Savetuje se izbegavanje nepotrebnih putovanja u pogranična područja prema Iranu, Iraku i Siriji, posebno u provincijama Agri, Igdir, Van, Šanliurfa, Mardin, Širnak i Hakari.