U Alternativi za Nemačku kuva – teške optužbe unutar stranke

2026-02-12 - 06:48

Kada je 2023. zbog svojih kadrovskih odluka napadnut Robert Habek, političar Zelenih i u to vreme ministar privrede, Alternativa za Nemčaku (AfD) to je videla kao priliku da ukaže na nepravilnosti u etabliranim strankama. Funkcioneri AfD-a govorili su o nepotizmu i kriminalu, i žestoko napadali Habeka i porodične veze zaposlenih u njegovom ministarstvu. Zamenik predsednika AfD-a Štefan Brandner to je čak nazvao „mafijaškom mrežom“. Iako se na kraju pokazalo da Habekova kadrovska politika jeste bila sporna, ona zapravo nije kršila zakone, ni propise. A pošto nepotizam u strankama nikada ne prolazi dobro kod birača, to je bila savršena meta za AfD, delom desnoekstremnu stranku koja se trudi da se u javnosti predstavi kao glas običnih ljudi protiv establišmenta. Ko je bolji od mog tate? Sada je, međutim, i AfD na udaru javnosti, jer se i tamo zapošljavaju članovi porodica. U pokrajini Saksoniji-Anhalt navodno su brojni poslanici pokrajinskog, ali i saveznog parlamenta smeštali rođake kao zaposlene u kancelarijama svojih stranačkih kolega. O tome izveštava više medija, među njima i javni servis ZDF. Prema tim navodima, članovi porodica primali su delom i veoma dobre plate – naravno,iz državnog budžeta. U centru svih kritika nalazi se Ulrih Zigmund. On je nosilac liste AfD-a za izbore u Saksoniji‐Anhaltu u septembru 2026. Stranka je za sada u anketama daleko ispred ostalih i Zigmund želi da postane prvi premijer iz AfD-a u toj nemačkoj pokrajini. Sada je, međutim, postalo poznato da je i Zigmundov otac navodno bio zaposlen u kancelariji jednog poslanika Bundestaga. I za to je dobijao skoro 100.000 evra godišnje. Ulrih Zigmund uopšte ne negira optužbe. Zapošljavanje opravdava time da je teško pronaći „pouzdan“ kadar. A očigledno to i nije nezakonito – poslanici ne smeju da zapošljavaju svoje rođake, ali ništa ne zabranjuje zapošljavanje rođaka kolega iz stranke. AfD-ovci protiv AfD-ovaca Politikolog Aleksander Henzel sa Univerziteta u Getingenu smatra da za AfD nije najveći problem sama optužba za nepotizam – nego to što dolazi i iz same stranke i to iz njenog najradikalnijeg krila. „Za razliku od drugih slučajeva, ovaj skandal ne dolazi spolja, već ga snažno podstiču ljudi iznutra. To može da izazove sukobe u stranci“, ocenjuje Henzel za DW. Jedan od najistaknutijih denuncijanata je dobro poznati pokrajinski šef AfD-a u Tiringiji, Bjern Heke. On ne štedi reči protiv svojih stranačkih kolega. Na mreži Iks je poručio: „Možemo propasti samo zbog nas samih. A ta mogućnost sada postaje realna.“ Henzel smatra da je reč o borbi unutar stranke: „Heke i drugi time što prikazuju skandal u AfD-u u Saksoniji‐Anhaltu kao posledicu prevelikog prilagođavanja sistemu, u stvari nastoje da učvrste kurs AfD-a kao radikalne pokretačke stranke.“ Hekeov ogranak AfD-a u Tiringiji nemačke službe bezbednosti smatraju „dokazano krajnje desnim“. Sam Heke smatra se radikalnim ideologom koji zagovara homogeno etničko društvo i radikalno se protivi useljavanju. Stalno se suočava sa optužbama za ideološku bliskost nacional-socijalizmu. Dva puta je već osuđen zbog korišćenja parola zloglasne SA (Sturmabteilung), Hitlerove paravojne formacije. Serija skandala Optužbe i sukobi sve više opterećuju AfD, tim pre što se u poslednje vreme ređaju afere u stranci u kojoj nikad nije nedostajalo skandala. • Dok traju napadi zbog nepotizma u Saksoniji‐Anhaltu, jedna poslanica AfD-a u Evropskom parlamentu optužuje svoj pokrajinski ogranak u Donjoj Saksoniji za tajna udruživanja i nezakonito bogaćenje. • Predsednica Bundestaga Julija Kelokner trajno je zabranila ulazak u Bundestag sedmorici AfD-ovih zaposlenih iz „bezbednosnih razloga“. Neki od njih osuđeni su zbog podsticanja mržnje, pružanja otpora policiji ili kršenja zakona o oružju. • Stranka i rukovodstvo AfD-a mesecima se svađaju oko odnosa prema austrijskom ekstremisti Martinu Zelneru. Mnogi članovi AfD-a smatraju ga previše ekstremnim i bliskim neonacizmu, ali neki istaknuti funkcioneri ipak žele saradnju. Samo se vrh stranke zvanično ograđuje. • Jedan poslanik AfD-a u bavarskom parlamentu ove februarske je osuđen na visoku novčanu kaznu zbog dokazanog pranja novca i iznude. • U jednom krivičnom postupku protiv organizacije optužene za terorizam, među optuženima se nalazi i bivša poslanica AfD-a u Bundestagu. Mediji takođe izveštavaju o napetostima u vrhu stranke oko spoljnopolitičkog kursa AfD-a. Potpredsednik Tino Krupala smatra se proruski orijentisanim i oštro nastupa protiv vojne pomoći Ukrajini. Druga potpredsednica, Alis Vajdel, traži bliskost s vladom Donalda Trampa. Slabo rukovodstvo AfD-a? Oboje kopredsednika sve češće se suočavaju s optužbama da slabo vode stranku. Kada je reč o aktuelnim optužbama za nepotizam, politikolog Henzel smatra da su manevarske mogućnosti stranačkog vrha veoma ograničene. „Stranka ne može sebi da priušti ogroman unutrašnji sukob u izbornoj godini, u kojoj je ulog veoma visok.“ Zato i Tino Krupala samo kaže da „ne zvuči dobro“ zapošljavanje rođaka u pokrajini Saksonija‐Anhalta. Henzel procenjuje da taj skandal može biti veoma opasan za AfD. Najveća opasnost je da se promeni percepcija AfD-a među biračima – da se rasprši iluzija da je stranka stvarna alternativa postojećim političkim blokovima. Populizam kojim Alternativa za Nemačku napada druge, sada se okreće protiv njega samog.