Veštačka inteligencija u službi gušenja protesta

2026-02-26 - 07:27

Zamislimo da je tuniška vlada pod autoritarnim vladarom Zine El Abidine Ben Alijem u decembru 2010. znala kakve će posledice imati odluka jednog običnog prodavca voća da se iz očaja javno spali. Smrt prodavca voća Mohameda Bouazizija izazvala je masovne demonstracije koje su primorale Ben Alija da napusti Tunis. Revolucija je inspirisala proteste i u drugim zemljama koji su postali poznati kao „arapsko proleće“ i – Bliski istok se iz osnova promenio. Ali šta bi bilo da je režim raspolagao alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji (VI) koji bi takav razvoj događaja mogli da prepoznaju na vreme? Vlasti su u tom slučaju možda mogle da spreče proteste ili da uhapse vođe antivladinog pokreta pre nego što steknu uticaj. Režim Ben Alija tada nije imao takve instrumente. Danas, međutim, neke autoritarne vlade u regionu poseduju odgovarajuće tehnologije. Kako se prognoziranje sukoba uz pomoć veštačke inteligencije ubrzano razvija, tako raste i potencijal za rano gušenje političkih protesta. Veštačka inteligencija menja prognoziranje sukoba Veštačka inteligencija bi zato sve više mogla da se zloupotrebljava u autoritarne svrhe. Ona kombinuje mašinsko učenje s ljudskom ekspertizom kako bi „prepoznala nove, suptilne signale rizika od sukoba u zemljama koje trenutno nisu u ratu“, objašnjava Kristofer Rauh, profesor na Univerzitetu u Kembridžu i suosnivač organizacije „Prognoza konflikta“ (ConflictForecast). „Strahujemo da bi akteri sa zlim namerama mogli da zloupotrebe podatke“, kaže Rauh. Zato se ne objavljuju prognoze protesta. Model je prilagodljiv: „Uz nekoliko izmena, mogli bismo da pravimo takve prognoze. Ali, s obzirom na to da protesti mogu da budu legitiman izraz demokratije, te podatke ne objavljujemo.“ Modeli još uvek nisu toliko precizni da bi autoritarne države mogle lako da ih zloupotrebe. „Oni rade sa prosečnim vrednostima. To nije magija“, kaže Rauh. Ali sa boljim prognozama i više podataka mogli bi da porastu i rizici. Kako funkcioniše prognoziranje sukoba Modeli veštačke inteligencije uče iz velikih količina podataka. Tu spadaju izveštaji medija ili informacije posmatrača sukoba kao što su neprofitna organizacija Armed Conflict Location & Event Data Project (ACLED) ili Program za podatke o sukobima Univerziteta u Upsali. U obzir se uzimaju i ekonomski indikatori, demografski podaci, stope smrtnosti odojčadi, kao i podaci o mobilnoj telefoniji i avionskom saobraćaju. Presudna je obimna istorijska baza podataka, idealno tokom više od jedne decenije. Tako se mogu prepoznati obrasci. „Trenutno ne postoji nijedan sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može savršeno da predvidi geopolitička žarišta“, napisali su istraživači britanskog Alan Tjuring instituta u martu 2025. godine. Izazovi su, dodaju, ograničena računarska snaga, neujednačeni podaci i nepredvidljivost ljudskog delovanja. Ipak, prognoziranje sukoba i analiza rizika uz pomoć veštačke inteligencije dobijaju na značaju u javnom i privatnom sektoru. How can artificial intelligence be used to support peace? In a new PRIO Paper, PRIO Research Professor Håvard Hegre explores how AI can strengthen conflict monitoring and support smarter decision-making through forecasting and scenario modelling. 📘Read the full paper ⬇️... — PRIO (@PRIOresearch) February 17, 2026 Damini Satija, direktorka Amnesti-teka, organizacije koja pripada Amnesti internešenalu, upozorava na strukturne probleme: „Da bi alati funkcionisali, oni moraju biti trenirani na postojećim skupovima podataka. Tako reprodukuju greške i pristrasnosti realnih podataka.“ Osim toga, zasnivaju se na pretpostavci da se složeno ljudsko ponašanje može svesti na nekoliko indikatora – pretpostavci koja je, na primer, već opovrgnuta u oblasti prognoziranja kriminala. Autoritarni režimi kao mogući pioniri Neke autokratije na Bliskom istoku mogle bi da budu među prvima koje će koristiti prognoziranje sukoba zasnovano na veštačkoj inteligenciji za suzbijanje neslaganja s vlastima. „Bliski istok se već dugo nalazi na napetom polju između tehnologije i političke moći“, napisao je istraživač Araš Bejdolahani sa Univerziteta u Mančesteru u stručnom časopisu „Democratization“. Tehnologije – od prepoznavanja lica, do prediktivne analitike – značajno su proširile postojeće prakse nadzora. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Egipat i Bahrein već koriste napredne tehnologije protiv opozicije. Egipat nadgleda digitalne komunikacije, a nova administrativna prestonica razvija se kao sveobuhvatno nadzirani „pametni grad“ (Smart City). Saudijska Arabija koristi prepoznavanje lica u Meki i Medini, a planira slične sisteme i za projekte poput futurističkog grada NEOM. Posebno dobro pozicionirani deluju Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Oni spadaju među vodeće zemlje u oblasti „policijskog rada zasnovanog na predviđanju“, gde se analiziraju podaci iz prošlosti kako bi se predvidela buduća krivična dela – bilo u vezi s lokacijama ili sa osobama. UAE sprovode više projekata „siguran grad“ (Safe City) sa sveobuhvatnim nadzorom i analizom ponašanja. Finansijski resursi i političke strukture omogućavaju široku integraciju takvih sistema – bez javne odgovornosti. Deo korišćenih tehnologija potiče iz Kine, gde se veštačka inteligencija već koristi za suzbijanje drugačijih mišljenja. „Ako neka vlada – bilo kakva – želi da se obračuna s onima koji se ne slažu s njenom politikom, ona nema razloga da ne koristi i alate veštačke inteligencije“, kaže Satija iz Amnesti-teka. Ona upozorava da već i današnji sistemi poput policijskog rada s predviđanjem imaju zastrašujući efekat. Aktivisti strahuju da će lakše biti identifikovani – i zato odustaju od protesta. „Naše najveće brige odnose se na postojeću infrastrukturu i njene mogućnosti.“