"Vjekovne ribarske prakse sačuvane u pregovorima sa Evropskom unijom"

2026-02-28 - 12:18

„Tražili smo derogaciju, odnosno izuzeće za mreže potegače u Boki. To je nešto što kod nas traje skoro 800 do 900 godina. Želimo da to ostane tradicija, ništa to neće ugroziti resurse Evropske unije, Mediterana ili Jadrana. Duboko vjerujem da je Evropskoj uniji stalo da nešto što traje osam vjekova ima kao svoje buduće bogatstvo“, ističe dr Aleksandar Joksimović iz Instituta za biologiju mora iz Kotora. Zajednička ribarska politika EU ima za cilj održivo upravljanje ribljim fondom i flotom, jačanje međunarodne saradnje i pružanje podrške ribarima kroz evropske fondove. „Kada uđemo u porodicu evropskih zemalja, više nisu važni naši nacionalni zakoni. Prihvatamo Zajedničku ribarsku politiku EU, koja tačno propisuje pravila i sve ono što treba da radimo“, dodaje Joksimović. Istovremeno, zbog pritisaka na divlje riblje fondove, sve veći značaj dobija marikultura. „Brojni su pritisci koji smanjuju količinu divlje ribe, tako da je marikultura način da se prevaziđu takve situacije i da se više usmjerimo na proizvodnju ribe, a manje na izlov prirodnih resursa“, objašnjava dr Milica Mandić iz Instituta za biologiju mora. Institut je, uz podršku evropskih fondova, formirao savremenu laboratoriju za uzgoj kamenica, školjki i mikroalgi, čime se pruža stručna podrška razvoju marikulture u Crnoj Gori. „Povlačeći sredstva kroz IPA projekte i Interreg program, uspjeli smo da nadogradimo zgradu Instituta i formiramo savremenu Laboratoriju za uzgoj kamenica, školjki i proizvodnju mikroalgi, koje predstavljaju osnovu ishrane u uzgoju“, navodi Mandić.