Vlasti žele da ukinu pretplatu i tako oslabe javni servis

2026-02-11 - 11:38

Televizijska stanica s najvećom gledanošću, radio-stanica s najvećim brojem slušalaca, najpouzdaniji internet-portal s vestima – stabilno finansiranje iz pretplate za javno emitovanje koje godišnje donosi oko 450 miliona evra. Tako izgleda situacija javnih medijskih ustanova u Češkoj početkom 2026. godine. Uprkos tome, multimilijarder i desni populista Andrej Babiš već je tokom predizborne kampanje najavio da će javne medije u toj državi-članici Evropske unije, nakon više od tri decenije uspešnog i nezavisnog rada, još ove godine da oslabi, stavi pod svoju političku kontrolu – i time na kraju da ih razgradi. U oktobru 2025. Babiš je pobedio na parlamentarnim izborima. Koalicionu vladu novog češkog premijera čini njegov desno‐populistički pokret ANO. On je deo ekstremističke poslaničke grupe Patriote u Poslaničkom domu u Pragu, kojoj pripada i koalicioni partner, Stranka motorista. Deo vlade je i ksenofobna stranka Sloboda i direktna demokratija (SPD), koja zajedno sa nemačkom AfD čini najradikalniju poslaničku grupu u Evropskom parlamentu. Stvaranje zavisnosti ukidanjem pretplate Kao prvi korak, vlada u Pragu sada je pokrenula napad na finansijsku nezavisnost čeških javnih medija: kabinet će, naime, sprovesti „ukidanje pretplate za javne medije“, navodi se u vladinom saopštenju. Ta pretplata iznosi oko osam evra mesečno po domaćinstvu. Osim toga, vlada je obećala „dalje izmene zakona koje će dovesti do ažuriranja definicije javnih medija, efikasnijeg korišćenja resursa i uklanjanja duplih troškova“. Takođe otvoreno navodi svoj uzor u medijskoj politici: Slovačku, gde su javni mediji poslednjih godina pod vladom Roberta Fica u potpunosti stavljeni pod političku kontrolu. Uzor je Slovačka Slovačka ministarka kulture Martina Šimkovičova, koja je poslednjih godina sprovela tu „reformu“ u svojoj zemlji, lično je došla u Prag kako bi pomogla svom kolegi Otu Klempiru (član Stranke motorista) u „reformi“ češke televizije i radija. U Slovačkoj je ukidanje nezavisnosti javne televizije i radija (RTVS) izazvalo jedne od najvećih protesta poslednjih godina – ali vlada je uprkos tome svoje planove sprovela. Smanjenje kredibiliteta današnjeg slovačkog javnog emitera vidi se iz rezultata ankete agencije PMT/Kantar Media iz decembra 2025: „vladina televizija“ ima, naime, samo 11,9 odsto gledalaca. Privatna televizija Markiza u međuvremenu doseže 32,5 odsto, a konkurent JOJ 21,3 procenata. Protest javnih medija i stručnjaka I sadašnje rukovodstvo čeških javnih medija, kao i stručnjaci, protestuju protiv planova vlade. „Sadašnji model finansiranja, zajedno s dodatnim zakonskim garancijama, obezbeđuje najviši nivo zaštite uredničkog i institucionalnog odlučivanja od političkih ili ekonomskih uticaja“, navodi se u zajedničkom otvorenom pismu direktora Češke televizije Hineka Hudareka i Češkog radija Renea Zavorala. „Sadašnji sistem finansiranja dokazao se tokom protekle 33 godine i u potpunosti je usklađen s Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA), koji stavlja naglasak na institucionalnu nezavisnost, finansijsku stabilnost i zaštitu javnih medija od političkog pritiska“, dodaju direktori čeških javnih medija. Na poštovanje tog zakonodavstva Evropske unije Češka se obavezala pre nekoliko godina. Hudarek i Zavoral pozvali su ministra Klempira da imenuje stručnu grupu koja bi se bavila finansiranjem javnih medija. On je to odbio. „Smatram da je pošteno sastati se radi rasprave tek kada novi modeli finansiranja tih medija budu na stolu", izjavio je ministar i dodao da će ta nova rešenja „biti u skladu s propisima EMFA“. Ko bi trebalo da zameni javne medije? Deo sadašnje proevropske opozicije tokom mandata vlade desnog centra pod premijerom Petrom Fijalom pokušao je da ojača nezavisnost javnih medija. Od tada jednu trećinu članova medijskih saveta, koji imenuju i razrešavaju direktore televizije i radija, bira Senat. Gornji dom češkog parlamenta bira se u drugačijem ciklusu od Poslaničkog doma. Razrešenje tih direktora moguće je samo dvotrećinskom većinom članova medijskih saveta. Nakon više od deset godina takođe je povećana pretplata za javne medije i uvedeno njeno automatsko usklađivanje s inflacijom. Liberalni deo vlade želeo je da sprovede još reformi, ali ih je blokiralo desno krilo Fijaline Demokratske građanske stranke (ODS). „U datoj političkoj situaciji postigli smo maksimum“, kaže za DW senator David Smoljak iz današnje opozicione stranke Gradonačelnici i nezavisni (STAN). „Ne postoji nijedan činjenični razlog za promene koje planira Babiševa vlada“, nastavlja Smoljak i ističe da vlada želi da ukine funkcionalni sistem javnih medija – ali ne kaže čime namerava da ga zameni. Nada u pritisak javnosti „Vlada očigledno želi da oslabi i marginalizuje javne medije“, kaže i Bara Prohazkova, članica Medijskog saveta Češke televizije, u razgovoru za DW. „Oslabljene medije tada je lako politički kontrolisati.“ Međutim, sadašnje vladajuće stranke u Poslaničkom domu, koji u češkom političkom sistemu ima dominantnu ulogu, raspolažu većinom od 108 od 200 poslaničkih mesta. Njome mogu da nadglasaju i eventualni veto Senata i proevropskog predsednika Petra Pavela. Kako bi se spasila nezavisnost javnih medija, preostaje dakle samo pritisak javnosti. Na njega računa senator Smoljak: „Posebno je veliki simbol Češki radio, koji postoji već više od sto godina. U borbi za odbranu njegove zgrade ljudi su ginuli i u maju 1945, tokom Praškog ustanka protiv nacističkih okupatora, i u avgustu 1968, kada su je branili od Sovjeta“, podseća Smoljak. „Verujem da će Česi odbraniti Češki radio i Češku televiziju i od Babiševe vlade.“