Vodič kroz Senke nad Balkanom: Ko je ko i šta je šta u trećoj sezoni

2026-03-26 - 10:03

Maja Medić Goran Bogdan kao Mustafa Golubić „Prati trag krvi, Tane“, misteriozni glas kaže inspektoru Andri Tanasijeviću, koji je samo nekoliko sekundi kasnije u nekoga uperio pištolj. Da, vraćaju se Senke nad Balkanom, jedna od najpoznatijih i najuspešnijih domaćih serija u poslednjih nekoliko decenija i ljubitelji su veoma uzbuđeni. Treća - i, kažu, finalna sezona - donosi nove avanture inspektora Tanasijevića (Dragan Bjelogrlić, ujedno i autor serije) i Stanka Pletikosića (Andrija Kuzmanović). Iz trejlera smo saznali da će se deo priče dešavati na Rtnju, planini na jugoistoku Srbije, gde se dogodio misteriozni pomor ljudi i životinja, a deo u Beogradu. I to u periodu neposredno pred Drugi svetski rat. Naravno, uz dosta političkih intriga, u kojima značajne uloge igra niz istorijskih ličnosti, zbog čega smo odlučili da napravimo mali vodič. „Sve istorijske činjenice koje pominjemo su tačne", kaže Bjelogrlić za BBC na srpskom. „A sve ono što spada u domen legendi, spekulacija, da je moglo da bude ovako ili onako, ili se pričalo o tome, a ne postoje dokazi, e tu se mi igramo sa fikcijom“, dodaje. Serija stiže 27. marta i najavljeno je da će moći da se bindžuje preko SBB-a i Jetela. Rtanj i Minhovi O ovoj planini, gotovo savršeno piramidalnog oblika, kruže brojne legende. Prema jednoj, Rtanj je sveta planina, poput grčkog Olimpa, ali kao prebivalište slovenskih bogova. Druga kaže da su Rtanj sagradili ljudi, pa otud na vrhu i piramida koja emituje elektromagnetna zračenja. Na to dodajte i priče o vanzemaljcima, skrivenom blagu i neizbežnom kraju sveta. Idealno za Senke nad Balkanom, koje kombinuju misticizam i politički triler. U trejleru za treću sezonu smo videli rudnik na Rtnju, u vlasništvu porodice Minh, gde su ljudi stradali, dok Ljuba Bandović kao lokalni kabadahija - ili barem samo tako deluje - raspaljuje masu i viče: „Ne damo Rtanj!“ „Porodica Minh je zaista postojala, zaista su držali taj rudnik", kaže Bjelogrlić. Reč je o jednoj od najbitnijih porodica i graditelja srpske industrije, pisalo je Vreme 2021. u Priči o Minhovima i nama. Selo na Rtnju, koje je u njihovo vreme imalo i bioskop, danas je selo duhova, naglašavaju. Maja Medić Ljubomir Bandović u Senkama nad Balkanom Milan Stojadinović Ekonomista i bivši premijer kraljevine Jugoslavije. Tumači ga Boris Isaković. Stojadinović je prvo od 1922. do 1926. bio ministar finansija, a od 1935. do 1939. istovremeno i premijer i ministar inostranih poslova. Nazivaju ga i ekonomskim reformatorom i profašističkim premijerom, dok istoričari često ističu autoritarni karakter njegove vladavine. U spoljnoj politici je okrenuo leđa Čehoslovačkoj i Francuskoj, dotadašnjim glavnim saveznicama Kraljevine Jugoslavije, i približio se nacističkoj Nemačkoj, piše Enciklopedija Britanika. Kao vođa Jugoslovenske radikalne zajednice, stranke koja je okupljala Srbe, muslimane iz Bosne i Slovence, nije bio u naklonosti hrvatskih političara. Knez Pavle Karađorđević, namesnik u ime maloletnog kralja Petra, posle ubistva monarha Aleksandra u Marseju, u nastojanju da učvrsti nacionalno jedinstvo, pred Drugi svetski rat, prihvata 1939. Stojadinovićevu ostavku, objašnjava Britanika. Uhapšen je 1940. iz straha da se ne nametne kao vođa marionetskog režima u okupiranoj Srbiji, a iz Jugoslavije je tajno prebačen 1941, dodaju. U Argentinu se preselio 1949, gde je uređivao ekonomski časopis. Preminuo je 1961. u Buenos Ajresu. „Serija koja pomera granice“: Kako su „Senke nad Balkanom“ osvojile Srbiju Ko je ko u seriji „Sablja“ Ko je ko u seriji „Porodica" Galeaco Ćano Diplomata, italijanski ministar spoljnih poslova i jedan od ključnih ljudi fašističkog režima Benita Musolinija. Toliko da su ga smatrali Musolinijevim naslednikom, piše Britanika. Venčao se 1930. sa Musolinijevom ćerkom Edom, što ga je znatno politički poguralo i omogućilo mu napredak, dodaju. Član Velikog fašističkog veća, koje je odlučivalo o politici stranke, postaje 1934. godine, da bi već 1936. bio određen za ministra spoljnih poslova. Prethodno bio ambasador Italije u Kini. Nekoliko puta se sastajao sa Stojadinovićem. Bili su slični, uživali u životu, voleli ples i lepe žene, piše na portalu časopisa Tokovi istorije. Iako ga ističu kao jednog od ključnih ljudi za ulazak Italije u Drugi svetski rat, Ćano kasnije postaje jedan od zagovornika sklapanja mira Italije sa Saveznicima, a radio je i na smeni Musolinija. O njemu pišu i na Vukajliji, rečniku slenga, idioma, uzrečica i duhovitih definicija. Izraz „Grof Ćano" se, pišu, koristi da stavite nekome do znanja da će doći do propasti usled njegovog nezalaganja. Kada je italijanska vlada protiv njega spremala optužbe za proneveru, bogati Ćano je 1944. pobegao iz Rima, ali je uhvaćen, optužen za izdaju i streljan po Musolinijevom naređenju. Getty Images Ćano i Adolf Hitler posle potpisivanja nemačko-italijanskog sporazuma 1939. godine Josip Broz Tito Komunistički revolucionar, doživotni predsednik i maršal Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), čovek je o kome su se ispredale i bajke i legende. Igra ga Miloš Biković. Krajem 1930-ih, kada se dešava radnja treće sezone Senki, preuzima vođstvo nad Komunističkom partijom Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata predvodi partizane i Narodnooslobodilačku borbu (NOB) protiv nacističkih okupatora, kada sprovodi i revoluciju i postaje arhitekta „druge, socijalističke Jugoslavije“. Za jedne je najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti, a za druge diktator. Pamte ga i po drugačijoj politici od ostalih komunističkih vođa u svetu, ravnoteži između Zapada i Istoka, posle otklona od Sovjetskog Saveza 1948. Jugoslavija je pod njegovim vođstvom bila jedna od predvodnica Pokreta nesvrstanih, koji je okupljao zemlje izvan dva najdominantnija politička bloka - NATO i Varšavskog pakta. Veliki broj ljudi u Jugoslaviji oplakivao je njegovu smrt 4. maja 1980. Pet stvari koje treba da znate o Titu Šta je sve posedovao Tito: „Sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo” Josip Broz Tito: Ko su njegova deca i unuci Maja Medić Miloš Biković kao Josip Broz Tito Mustafa Golubić Nit' manje podataka, nit' više mitova i intriga. Ovako bi se najpreciznije mogao opisati život Mustafe Golubića i sećanje na jednog od najmističnijih likova u jugoslovenskoj istoriji. Igra ga Goran Bogdan. Pisani tragovi istoričara i svedočenja pokazali su da je istovremeno bio srpski nacionalista i musliman, heroj Balkanskih i Prvog svetskog rata, ali i levičar, komunista, sovjetski obaveštajac i ljuti neprijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića. Usmena predanja i legende, za koje ne postoje čvrsti dokazi, dodaju da je Golubić bio prijatelj sovjetskog lidera Josifa Staljina, atentator na revolucionara Lava Trockog, pretnja jugoslovenskim komunistima, ljubavnik slikarke Fride Kalo i glumice Grete Garbo. Oficiri zloglasne nacističke policije Gestapo su ga 1941. uhapsili, saslušali i pogubili u beogradskom Pionirskom parku. O životu Mustafe Golubića čitajte u zasebnom tekstu - OVDE. „Na pola puta do superheroja": Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine Vera Pešić: Žena u muškom vrtlogu špijunaže Kad su pisci bili diplomate: Miloš Crnjanski između dva svetska rata General Petar Živković Jugoslovenski premijer od 1929. do 1932. godine, kog Britanika naziva „diktatorom“. Igra ga Nebojša Dugalić. Kao mlad vojnik, Živković je 1903. bio deo zavereničkog kruga koji je izveo atentat na kralja Aleksandra Obrenovića, zbacio ovu dinastiju i vratio Karađorđeviće na presto. Kralj Aleksandar I Karađorđević postavio ga je 1929. za predsednika vlade. Njegova ostavka 1932, iako formalno dobrovoljna, između ostalog je bila i posledica nesposobnosti da reši nagomilane ekonomske probleme, piše Britanika. Iako se o Ani Brnabić, predsednici Skupštine Srbije, često piše kao o „prvoj gej premijerki Srbije“, mnogi zapravo ukazuju na Živkovića. „Menjao je strane i bio je prevrtljiv, a ceo Beograd je znao da je gej", izjavio je ranije Goran Miletić iz Beograd prajda, za BBC na srpskom. Gledao sam hrvatskog 'Generala' i srpskog 'Đenerala' - šta su hteli da me nauče U slavu ljubavi: O fenomenu filma 'Svadba' iz ugla srpsko-hrvatskih parova Katabaza: Moj komplikovani odnos sa serijom 'Crna svadba' Lavrentij Pavlovič Berija Sovjetski političar, jedan od najdugovečnijih i najuticajnijih šefova Staljinove tajne policije (NKVD). Na njenom čelu bio je od 1938. do 1945. Pominju ga i kao organizatora Katinjskog masakra u Poljskoj, gde je ubijeno oko 22.000 ljudi, kao i za deportaciju stotina hiljada u udaljene krajeve SSSR-a ili logore. Kada o njemu pišu, pominju i brojne optužbe da je bio seksualni predator koji je silovao veliki broj devojaka, kao i da je neke od žrtava i ubio. Od 1945. rukovodio je i sovjetskim nuklearnim projektom. Posle Staljinove smrti u martu 1953, postaje ministar unutrašnjih poslova, a zatim i jedan od ljudi koji upravljaju zemljom. U stalnoj borbi za moć pokušao je da se nametne kao Staljinov naslednik, ali je poražen, piše Britanika. Iste te 1953. je uhapšen, osuđen za izdaju i pogubljen. Getty Images Berija se borio da bude naslednik Staljina, ali nije uspeo Vilijam Donovan Ključni idejni tvorac američke Centralnoobaveštajne agencije (CIA) i lider njene prethodnice - Kancelarije za strateške usluge (OSS) - tokom Drugog svetskog rata. Advokat, vojnik, diplomata i heroj iz Prvog svetskog rata. „Iako je bio među najistaknutijim zagovornicima stvaranja stalne, mirnodopske centralne obaveštajne službe, odbio je da preuzme bilo kakvu ulogu u CIA, osnovanoj 1947", piše Britanika. Od 1953. do 1954. bio ambasador SAD na Tajlandu. Poznat po nadimku Divlji Bil. Getty Images Vilijam Donovan, osnivač CIA Marija Oršić Misterioznu Hrvaticu Mariju Oršić igra Leona Paraminski. „Hitlerov anđeo zla", „boginja nacističkih ezoteričnih verovanja", „jedna od najmisterioznijih žena dvadesetog veka", samo su neki od epiteta kojom su njen lik nazivali mediji prethodnih godina. Pišu o njenoj „vanvremenskoj lepoti", da je u detinjstvu komunicirala sa duhovima, a potom stvorila mit o arijevskoj rasi kako bi manipulisala Hitlerom, koji ju je „slepo slušao". Međutim, postoji jedan veliki problem. Iako je mnogi pominju kao istorijsku ličnost, Oršić nikada nije postojala, piše Fejk njuz tragač, portal koji se bavi lažnim vestima. Mit o njoj pokrenut je knjigom iz 1992, a u kojoj se navodi da je Oršić iz Zagreba „donela papire na sumerskom jeziku za izgradnju mašine za zagrobni život, a time i osnove vanzemaljske tehnologije". Njen lik je prethodnih godina postao toliko popularan upravo zahvaljujući Senkama nad Balkanom, kao i romanu Vanje Bulića Teslina pošiljka, naglašava Fejk njuz tragač. Prema mitovima, bila je bliska i sa Nikolom Teslom. Maja Medić Leona Paraminski kao Marija Oršić Knez Pavle Karađorđević Namesnik Kraljevine Jugoslavije posle ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. u Marseju. Igra ga Radovan Vujović. U testamentu kralja Aleksandra istaknut kao jedan od trojice članova Namesništva - gde je imao najveći uticaj - u ime maloletnog kralja Petra Drugog Karađorđevića. Do tog trenutka se nije bavio politikom. Podsticao je pregovore vlasti i opozicionih lidera u Hrvatskoj, što je 1939. dovelo do stvaranja Banovine Hrvatske, koja je dobila širu autonomiju u Jugoslaviji, što je izazvalo nezadovoljstvo među srpskim političarima, piše Britanika. U spoljnoj politici bio je naklonjen britansko-francuskom savezu, ali je nastojao da održi politiku neutralnosti. Ubrzo je bio primoran da popusti pred zahtevima Adolfa Hitlera i priključi zemlju silama Osovine - takozvanom Trojnom paktu, piše Britanika. Dva dana kasnije, 27. marta 1941, zbačen je u puču poznatom po sloganu „bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob". Pobegao je u Grčku, gde su ga zarobile britanske snage i zatočile ga u Keniji i Južnoj Africi, da bi ga posle rata komunističke vlasti u Jugoslaviji, proglasile za narodnog neprijatelja. Živeo je u Parizu do smrti 1976. Rehabilitovan je 2011, da bi 2012. njegovi posmrtni ostaci bili preneti iz Švajcarske u mauzolej Karađorđevića na Oplencu. O njemu pišu kao o velikom poznavaocu slikarstva i umetnosti, kao i strastvenom kolekcionaru umetnina. Kum na venčanju bio mu je britanski kralj Džordž Šesti, otac kraljice Elizabete Druge. Pet razloga zašto i dalje volimo „Otpisane" Koja je tajna filma „Za danas toliko" Čime se danas bavi mlađi referent Dimitrije Pantić: Priča Nikole Simića Dragi Jovanović Gradonačelnik Beograda tokom Drugog svetskog rata. Bio zadužen i za koordinisanje rada beogradske policije. „Važio za jednog od najpoverljivijih saradnika nemačkog okupatora u Srbiji", piše u Priručniku za čitanje Beograda (1941-1944). „Jedan je od najodgovornijih ratnih zločinaca u Srbiji tokom nemačke okupacije, u okviru kvislinškog korpusa", dodaju. Odluku o formiranju logora Banjica, najvećeg na području Srbije, doneli su organi nemačke uprave, ali ju je realizovao Jovanović, naglašavaju. Karijeru započeo krajem 1920-ih u beogradskoj policiji, kroz koju je napredovao „uprkos brojnim sumnjičenjima za korupciju i policijsku brutalnost". Više puta otpuštan iz službe, uglavnom zbog pronevere novca. U dva navrata, kao službenik jugoslovenske policije, boravio u Berlinu, gde ga je zavrbovala nemačka obaveštajna služba, pišu u Priručniku. Beograd napustio početkom oktobra 1944. Uhapšen u Austriji i izručen Jugoslaviji, gde je osuđen na smrt i streljan 1946. godine. U trećoj sezoni Senki pojavljuje se i Đorđe Kosmajac, jedan od najvernijih Jovanovićevih agenata i istražitelja, upamćen po mučenju komunista u zloglasnom beogradskom zatvoru Glavnjača, kasnije zamenik upravnika logora Banjica. Banjički logor, nacistička kuća smrti za političke neprijatelje Vešanje na beogradskim Terazijama - simbol početka strahovite nacističke represije u Srbiji Jedna od velikih misterija bitke za Beograd Koga smo još viđali U prethodnim sezonama je tu bio i čitav niz raznih imena. Među glavnim likovima prve sezone, neposredno posle Prvog svetskog rata, značajnu ulogu imaju Rusi izbegli usled Oktobarske revolucije, koja je dovela do formiranja SSSR-a. Pre svega general Petar Vrangel, poznat kao Crni Baron, poslednji komandant Bele armije, koja se borila protiv boljševika, kao i Nikolaj Krasnov, slavni arhitekta. Tu je i Đorđe Karađorđević, najstariji sin kralja Petra i prestonaslednik Srbije, koji se prava na presto odrekao u korist brata, Aleksandra. Igrao ga je Žarko Laušević, koji je preminuo 2023. U međuvremenu je bilo još nekoliko upečatljivih likova za koje ne znamo da li će imati ulogu i u završnoj etapi serije. Maja Medić Dragan Bjelogrlić kao inspektor Andra Tanasijević Ante Pavelić Hrvatski fašistički lider koji je tokom Drugog svetskog rata bio na čelu kvinslinške Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Bio je advokat. Pod Pavelićem kao poglavarom, NDH je vodila politiku protiv više od milion pravoslavnih Srba u Hrvatskoj - deo su prisiljavali da pređu u katoličku veru, deo proteravali, a deo ubijali u genocidnim akcijama, piše Britanika. Procenjuje se da je u masovnim pokoljima po selima i logorima poput Jasenovca, ubijeno oko 250.000 Srba u Hrvatskoj i oko 40.000 Jevreja, dodaju. Igra ga Bojan Navojec. Anton Korošec Slovenački politički lider - inače teolog i sveštenik - i premijer Jugoslavije od 1928. do 1929. Potpredsednik prve vlade posle ujedinjenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) 1918. Bio je i ministar železnica, unutrašnjih poslova i prosvete. Zagovarao ideju šire autonomije za Slovence u Kraljevini SHS i Jugoslaviji. Zbog velike popularnosti među Slovencima, izbegao je zatvor zbog protivljenja diktaturi kralja Aleksandra i premijera Petra Živkovića, piše Britanika. Igra ga Vlado Novak. Put u um Pere Mitića: Zašto je beogradski davitelj počeo da davi O „Volji sinovljevoj" i fantastici na domaćem filmu: Zašto partizani nikada nisu pucali u vanzemaljce O slobodi i Slobodanu: Šta nam danas poručuje 'Dečko koji obećava' Arčibald Rajs Forenzičar koji je pomagao Srbima tokom Prvog svetskog rata, istražujući zločine austrougarske i bugarske vojske nad civilima. U Srbiji najpoznatiji po svojevrsnom političkom testamentu Čujte Srbi! u kojem je zabeležio ono što je smatrao vrlinama srpskog naroda, ali i ružne osobine koje su izmilele u miru. Nerad, površnost, korupcija, strančarenje, korišćenje policije za partijske interese, grabež za diplomama, zavist i ksenofobija i to među „inteligencijom" - sve te mane srpskog društva je opisao. O životu Arčibalda Rajsa čitajte u zasebnom tekstu - OVDE. Igra ga Nikola Ristanovski. Da li su i koliko Srbi čuli Arčibalda Rajsa Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan Priča o vojvođanskoj Nemici koja je preživela ustaške logore Vlado Černozemski Ubica kralja Aleksandra I Karađorđevića i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua u Marseju 1934. Igra ga Zoran Jauković. Eugen Dido Kvaternik Organizator atentata na kralja Aleksandra u Marseju. Kasnije ustaški pukovnik, smatran drugom najvažnijom osobom u NDH posle Pavelića i jedan od njegovih najbližih saradnika. Ističu ga kao jednog od ključnih ljudi u progonu Srba, Jevreja i Roma u NDH. Poginuo 1962. u saobraćajnoj nesreći u Argentini. Igra ga Marko Petrić. Ivan Meštrović Slavni hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta. Autor beogradskih simbola poput Pobednika, Spomenika Zahvalnosti Francuskoj Spomenika Neznanom junaku na Avali, Njegoševog mauzeloja na Lovćenu, Spomenika Svetozaru Miletiću u Novom Sadu i mnogih drugih. Igra ga Nikola Vujović. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Tvin Piks - 32 razloga zašto volimo misteriju koja traje „Valar morgulis": Dan kad je svet zaigrao Igru prestola - i ništa više nije bilo isto 'Karmadona' kao horor satirična kritika savremenog društva: Aleksandar Radivojević za BBC Dragan Mićanović za BBC: 'Lekovito je pričati o problemima, da bi se iscelile rane' Milan Vukos: „Najveće ime za srpsku kulturu u drugoj polovini 20. veka" Glumac Edon Rizvanoli za BBC: 'Film nema moć da promeni mase, ali može da inspiriše pojedinca' &