Vrhovni sud oborio Trampove carine - od utorka novi namet

2026-02-21 - 09:26

U političkom porazu za predsednika Donalda Trampa, Vrhovni sud SAD je poništio većinu carina koje je uveo tokom poslednjih 13 meseci, uz obrazloženje da su neustavne. Presuda se prvenstveno odnosi na takozvane recipročne carine koje je uveo aprila 2025. Presuda ne obuhvata carine na čelik, aluminijum i automobile - koje ostaju na snazi. Sud je konkretno, glasovima 6:3, odlučio da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja koristeći Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) iz 1977. godine. Bela kuća je odmah nakon presude potvrdila da carine uvedene po spornom zakonu „više neće biti na snazi i da će njihova naplata prestati čim to bude izvodljivo". Tramp ne odustaje Iako zaustavljen na sudu, predsednik ne odustaje. Tramp je kasno u petak na svojoj platformi Truth Social objavio da mu je bila „velika čast" da potpiše naredbu o uvođenju privremenih carina od 10 odsto na globalni uvoz, koje će stupiti na snagu „gotovo odmah". Tramp je potvrdio da će Kanada i Meksiko biti izuzeti od novih globalnih carina. Nove carine biće zvanično uvedene od ponoći 24. februara i trajaće 150 dana. One se zasnivaju na članu 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine. Za razliku od nekih drugih opcija koje predsednik ima na raspolaganju, ovaj zakon ne zahteva istrage niti nameće dodatna proceduralna ograničenja. Međutim, ukoliko bi carine bile produžene nakon isteka 150 dana, za mere po članu 122 bila bi potrebna saglasnost Kongresa. „Imamo alternative, sjajne alternative", rekao je Tramp novinarima na konferenciji za štampu. „Može biti više novca. Prikupljaćemo više novca i zbog toga ćemo biti mnogo jači", rekao je Tramp, govoreći o opcijama koje stoje na raspolaganju administraciji. Koje su druge opcije vlade? Pravni stručnjaci se slažu da postoji niz dodatnih zakona koje predsednik može da iskoristi za uvođenje carina na određene proizvode ili trgovinske partnere bez podrške Kongresa. Međutim, te opcije zahtevaju ili istrage ili čvrsta obrazloženja i sporije se sprovode. Član 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine omogućava predsedniku da uvede carine zemljama koje krše međunarodne trgovinske sporazume i time nanose štetu američkim kompanijama. Ne postoji ograničenje u pogledu visine ili trajanja carina, ali one moraju biti opravdane i potkrepljene dugotrajnim istragama koje traju mesecima. Tramp je rekao da njegova administracija takođe pokreće više istraga o nepoštenim trgovinskim praksama na osnovu člana 301 „kako bi zaštitila našu zemlju od nepoštenih trgovinskih praksi drugih zemalja i kompanija". Član 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine omogućava predsedniku da uvede carine iz razloga nacionalne bezbednosti. One se odnose na određene sektore poput čelika, aluminijuma ili drvne građe i zahtevaju istragu Ministarstva trgovine SAD. Predsednik je ove mere već ranije uspešno koristio. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je u petak da će prihodi od carina ove godine biti „gotovo nepromenjeni", uprkos odluci Vrhovnog suda. „Procene Ministarstva finansija pokazuju da će korišćenje ovlašćenja iz člana 122, u kombinaciji sa potencijalno pojačanim carinama po članu 232 i članu 301, rezultirati gotovo nepromenjenim prihodima od carina u 2026. godini", rekao je Besent. Šta je sa već naplaćenim carinama? Pored veće neizvesnosti i novih načina za zaobilaženje carina, odluka Vrhovnog suda mogla bi značiti i velike povraćaje novca za pogođene američke uvoznike. Tokom usmenih rasprava početkom novembra 2025. godine, sud je posebno bio zainteresovan da li su carine zapravo samo prikriveni porezi za američke potrošače. Tokom 2025. godine, američka Carinska i granična služba, koja je deo Ministarstva unutrašnje bezbednosti, prikupila je 287 milijardi dolara (243 milijarde evra) od carina, poreza i taksi. To predstavlja povećanje od 192 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema proračunima Federalne rezerve Banke Ričmond. Ovaj iznos obuhvata carine, poreze i takse za carine koje su već bile na snazi kada je Tramp stupio na dužnost, kao i značajne „recipročne" carine uvedene nakon njegovog dolaska na vlast. Uvoznici koji su platili ove carine pitaće se kako da povrate barem deo tog novca. Za te kompanije to bi predstavljalo dobrodošlo olakšanje. Međutim, s obzirom na to da se očekuju nove carine, to neće značajnije poboljšati njihovu dobit ili sigurnost u planiranju. Za fizička lica povraćaj bi bio komplikovaniji, jer bi se novac vraćao uvoznicima — najčešće kompanijama — koje su prvobitno platile carine, a ne potrošačima. Za vladu bi to bio dvostruki udarac: obrada svih povraćaja bila bi veliki izazov, a državni budžet bi ostao bez prihoda u vrednosti od više milijardi dolara. Tramp je u petak rekao da bi moglo proći više godina pre nego što se pravno razreši pitanje da li milijarde dolara prikupljene kroz njegove carine moraju biti vraćene. Naveo je da to pitanje „nije razmatrano" u presudi Vrhovnog suda. „Na kraju ćemo narednih pet godina provesti po sudovima", rekao je. Zašto je ovaj slučaj završio pred Vrhovnim sudom? Otkako je Trampova administracija počela sa uvođenjem carina, podnete su stotine tužbi s ciljem da se one zaustave. Predmet koji je razmatrao Vrhovni sud pokrenula je grupa kompanija. Tokom poslednjih 13 meseci, Tramp je uredbama uvodio carine mnogim zemljama, da bi ih potom pauzirao ili pregovarao o nižim stopama. Kao razloge za svoje poteze navodio je, između ostalog, trgovinske neravnoteže i krijumčarenje droge. Američke kompanije su se žalile na dodatne troškove koje carine donose. Drugi kritičari su ukazivali da mnoge od tih mera imaju malo veze sa trgovinskim deficitima, a mnogo više sa nastojanjem da se druge zemlje primoraju da se povinuju volji Sjedinjenih Država.