Za koga su u Srbiji izbori rizik?

2026-03-04 - 10:57

Vanredni izbori su uglavnom bili omiljeno rešenje vlasti u Srbiji za prevazilaženje političkih kriza, ali se od takvog pristupa odustalo nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i društvene pobune koja je usledila. Sigurno je da za to postoje ozbiljni razlozi, jer je poznato da vlasti rade redovna istraživanja javnog mnjenja i da neki rezultati kod njih očito izazivaju nespokoj. Cilj je verovatno da se izbori otežu do krajnjih limita i rokova, i da se u međuvremenu učini sve da se rejting studenata i opozicije smanji koliko god je moguće. U tu svrhu angažovani su gotovo svi državni resursi, izvršene kadrovske promene u ministarstvima sile, Ustavnom sudu, pokušana potpuna kontrola pravosuđa, a sve to je praćeno pojačanom, često i brutalnom represijom. Čini se sve da se građani odvrate od bilo kakvog opozicionog aktivizma, i u sklopu toga se perjanice represije nagrađuju državnim ordenjem i karijernim unapređenjima. Izbori nemaju alternativu? Takav razvoj događaja postavio je brojne dileme pred opozicionu javnost Srbije. Postoje oni koji smatraju da su skoro potpuni raspad institucija i samovolja vlasti dokaz da se ona ne može smeniti na izborima, ali ima i onih koji misle da izbori nemaju alternativu koliko god izborni uslovi bili duboko neravnopravni. Sagovornici DW zastupaju drugu grupu mišljenja – pa tako Dragan Popović, iz Centra za praktičnu politiku, ocenjuje da „ipak nema drugog rešenja od vanrednih izbora, iako svi očekuju da će oni biti praćeni represijom, sumnjom da li će biti priznati i zloupotrebom institucija“. „Izbori su ipak neophodni korak kako bismo krenuli da sve to demontiramo. Prvi korak je da se pokaže svima, i u zemlji i van zemlje, da je ova vlast izgubila legitimitet. Drugi korak je prosto – šta raditi posle ako ta vlast bude odlučila da ne prizna izbore ili da na neki drugi način poremeti izborni proces“, kaže Popović za DW. Promenjen odnos snaga Rešenje za vlasti više nisu izbori kao ranije, već su oni jedan veliki rizik, ističe za DW Dejan Bursać, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. „Promenili su se malo odnosi snaga u Srbiji, kao i motivacija aktera. Srpska napredna stranka je ta koja mora da brani svoju vlast na svim nivoima, jer su tako totalitarno postavili konstrukciju vlasti da ne smeju nigde da izgube. Zato pristupaju čitavom nizu manipulacija – od političke korupcije, funkcionerske kampanje, plaćanja glasova, stranačkih paravojski koje zastrašuju birače, institucija u službi jedne stranke, do potpunog ignorisanja pravila demokratije koje vidimo na slučaju lokalnih izbora u Zaječaru“, ističe Bursać. Ključna kontrola izbora Pobunjeno društvo, kao i studentski pokret, smatraju da će jedna od najvažnijih stvari na budućim izborima biti što veća izlaznost. Ujedno se dosta insistira i na daleko boljoj kontroli izbora. Obuci kontrolora poklanja se prilično pažnje, ali se takođe postavlja pitanje da li je to dovoljno naspram vlasti koja krši sva demokratska pravila. „Nije dovoljno, jer se mora raditi i na terenu, i mislim da je ključno da deo birača SNS pređe na drugu stranu“ ocenjuje Dragan Popović. „To se radi tako da se pokaže da sa druge strane stoji ozbiljna politička opcija, a deo te ozbiljnosti je i kontrola izbora i jedna ozbiljna politička kampanja.“ Presudna je ipak stvar da razlika u glasovima ipak bude tolika da SNS ne može uz sve manipulacije da nadoknadi tu razliku, napominje Dejan Bursać. „To znači ili poraz SNS, ili ogromne izborne manipulacije kakve smo imali 2020. godine – ali te manipulacije su donele ogroman bunt naroda. Postoji i mogućnost da kao vladajuća stranka ne priznate rezultate izbora i da se opet pravite ludi kao u Zaječaru. Međutim, čini mi se da bi to naišlo na reakciju domaće javnosti. Ali ako vi suspendujete izbore, u Evropi bi to značilo da je taj režim osuđen na propast, jer bi isekao sve mostove u međunarodnim odnosima prema Zapadu“, ističe naš sagovornik. Bedem za izborne manipulacije Kako prevazići tu situaciju u kojoj režim praktično pravi zaštitni bedem za izborne manipulacije? Dragan Popović misli da je to moguće uraditi samo ograničeno i dodaje da „to može da se radi u jednoj lokalnoj samoupravi, u jednom specifičnom slučaju, ali to naravno ne može da se radi na nivou Srbije i na kompletnim vanrednim parlamentarnim izborima. Vlastima svašta može da padne na pamet, ali to nije razlog da se svi delovi društva ozbiljno spremaju za te izbore“, napominje Popović za DW. Suština je dobra kontrola izbornog procesa, s čime je opozicija do sada kuburila, skreće pažnju Dejan Bursać, i kaže da bi „studentski pokret, uključujući tu i sve priključene opozicione aktere, mogao da ima dovoljan broj ljudi na raspolaganju. To smo već videli na nekim izbornim takmičenjima prošle godine. druga stvar je da vi morate pobediti na izborima kakvi god bili uslovi. U ovakvim hibridnim režimima vi taj režim morate pobediti na izborima, jer ne postoji drugi način da ga smenite niti popravite“, kaže Bursać. Napuštanje parlamenta – loš potez? Zahtev za vanrednim izborima prati i pritisak dela javnosti na opozicione stranke da napuste srpski parlament. Zagovornici takvog poteza smatraju da bi to svakako ubrzalo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i da boravak u parlamentu samo služi očuvanju privida demokratije u Srbiji. Dragan Popović se ne slaže s takvim predlozima i misli da parlament ne bi trebalo napuštati. „Kada se napuštaju institucije to mora da ima neku svrhu. Ako ga napustite, vi ste onda digli ruke od parlamentarne demokratije i ništa nećete naštetiti vlastima. Mi smo već imali praktično jednostranački parlament nakon 2020. godine, pa se niko u vlasti nije zbog toga uzbudio i osetio da je to nešto problematično“, naglašava Popović. Dejan Bursać takođe primećuje da nije siguran koliko bi to nateralo SNS da raspiše izbore. „Vlast će izbore raspisati ukoliko vidi da joj brojevi idu u korist, ili u nekoj situaciji ukoliko bude bilo potrebe da se spoje parlamentarni i predsednički izbori. Veća briga za SNS u ovom slučaju je to što predsednički izbori po zakonu dolaze pre parlamentarnih izbora sledeće godine. Aleksandar Vučić se na njima ne može kandidovati i SNS će imati kandidata kome pobeda nije zagarantovana. U tom slučaju bi Vučić bio nosilac liste i kandidat za premijera, a njihov predsednički kandidat bi se na neki način sakrio iza njegove liderske kampanje“, zaključuje Bursać za DW.