Zašto Nemačka nije podržala rezoluciju o trgovini robljem?

2026-03-30 - 06:54

Odluka nije pravno obavezujuća, ali ima veliku simboličku snagu: većinom od 123 od 193 države članice, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je trgovinu robljem iz Afrike preko Atlantika od 1500. godine okarakterisala kao „najteži zločin protiv čovečnosti“. Predlog za usvajanje rezolucije je podnela Gana. Za predlog su jednoglasno glasale zemlje Afričke unije i karipske države. Sjedinjene Američke Države, Izrael i Argentina glasali su protiv. Nemačka je bila uzdržana, kao i sve druge države Evropske unije i Velika Britanija. Zašto? Na konferenciji za štampu u petak (27.03.), portparol Ministarstva spoljnih poslova Martin Gize rekao je o tome: „Ovde su vođeni dugi pregovori, i u rezoluciji koju je predložila Gana videli smo problematične tačke u konačnom tekstu. Posebno to što rezolucija transatlantsku trgovinu robljem označava kao najteži zločin u istoriji čovečanstva. Time se implicira hijerarhija između različitih zločina protiv čovečnosti.“ I to vlada, imajući u vidu sopstvenu istoriju, ne može da podrži, dodao je Gize. Nemačke rezerve zbog odgovornosti za Holokaust To nije novi argument, jer su praktično gotovo uvek u posleratnoj istoriji nemački političari u vladi, zbog odgovornosti za genocid nad evropskim Jevrejima u vreme nacionalsocijalizma, taj civilizacijski lom označavali kao najteži zločin koji je ikada počinjen protiv čovečnosti. To razume i Avet Tesfajesus, poslanica Bundestaga iz redova Zelenih. Ipak, ona kritikuje nemačku uzdržanost. Prema njenom mišljenju, savezna vlada ovu temu nije shvatila dovoljno ozbiljno. Odnos prema kolonijalizmu vlada konzervativaca i socijaldemokrata pod saveznim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) tretira pre kao sporednu i drugorazrednu temu, kaže Tesfajesus za DW. Tako i dalje ne postoji koncept za suočavanje sa nemačkom ulogom u kolonijalizmu. Ali i ona dodaje da joj je jasno „da Nemačka razumljivo okleva kod izraza ‘najteži zločin’: jer mi, naravno, zbog sopstvene istorije tu možemo imati poteškoća. Ali smatram da bi objašnjenje bilo dobar put.“ Još jedan razlog: strah od mogućeg talasa tužbi Takvo objašnjenje dala je, na primer, Velika Britanija. Političarka Zelenih pretpostavlja i da je dodatni razlog za uzdržanost bio taj što Nemačka nikada nije aktivno učestvovala u trgovini robljem. Ali i tada, smatra Tesfajesus, ostaje zadatak odgovorne politike da prizna kakva je tačno bila nemačka uloga: „Naravno da bi bilo važno da se to pažljivo sagleda, jer čak i ako možda nismo aktivno učestvovali u trgovini robljem, jesmo aktivno učestvovali u tome da izvučemo koristi i profitiramo.“ I konačno, evropske države su iz pravnih razloga oklevale da daju saglasnost. U tekstu rezolucije se navodi da su ropstvo, kolonijalizam i rasizam prouzrokovali veliku patnju Afrikankama i Afrikancima, kao i osobama afričkog porekla. A rezolucija poziva na izvinjenja kao i na reparacije. Dakle, na finansijske odštete, otpis dugova ili vraćanje opljačkanih kulturnih dobara. To je jedan od razloga zašto se od svih država Evropske unije do sada samo Holandija zvanično izvinila za svoju ulogu u ropstvu. Za 300 godina nasilno odvedeno oko15 miliona ljudi Krugovi bliski vladi u Berlinu priznaju da i Nemačka očekuje talas tužbi ukoliko bi trgovina robljem bila označena kao tako fundamentalni zločin. Kako se moglo čuti u Berlinu, nemačka delegacija pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku to je još jednom jasno predočila predstavnicima Gane iza zatvorenih vrata. Između 1500. i 1800. godine oko 12 do 15 miliona ljudi u Africi bilo je zarobljeno i odvedeno u Ameriku i karipske države, gde su bili prisiljeni da rade kao robovi. Prema procenama, više od dva miliona ljudi umrlo je tokom putovanja.